Od 31 zemlje NATO, 18 će ove godine dostići cilj za vojnu potrošnju od dva odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), izjavio je danas generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg, nekoliko dana poslije verbalnog napada bivšeg predsjednika SAD Donalda Trampa na evropske zemlje članice koje ne ispunjavaju svoje finansijske obaveze prema NATO.
„To je još jedan rekordan broj“, rekao je Stoltenberg novinarima uoči sastanka ministara odbrane NATO u Briselu.
On je dodao da su 2014. godine samo tri zemlje dostigle cilj o izdvajanju dva odsto BDP-a za vojnu potrošnju.
„Ostvarujemo stvarni napredak, evropski saveznici izdvajaju više“, rekao je Stoltenberg.
On je ipak dodao da neke zemlje alijanse imaju „da pređu još dug put“.
„Složili smo se na samitu (u Viljnusu u Litvaniji) oko toga da svi saveznici treba da investiraju dva odsto i da je dva odsto minimum, rekao je Stoltenberg.
Ministar odbrane Crne Gore Dragan Krapović saopštio je 26. decembra prošle godine da će Crna Gora za sektor odbrane ove godine izdvojiti 138,9 miliona eura ili 2,01 odsto BDP, u skladu sa preporukama i zaključcima sa NATO samita.
SAD dugo traže da evropske zemlje članice povećaju izdvajanja za vojsku, a na to je prošle nedjelje ukazao Tramp, najvjerovatniji kandidat republikanaca za predsjedničke izbore u SAD u novembru. Tramp je na predizbornom mitingu rekao da ukoliko ponovo bude izabran neće više braniti zemlje Alijanse čiji je finansijski doprinos nedovoljan.
On je prepričao razgovor koji je imao sa jednim šefom države koji ga je, kako je Tramp preneo, pitao ‘šta će se desiti ako ne platimo, a napadne nas Rusija, hoćete li nas štititi’, na šta mu je Tramp odgovorio da ga neće štititi i da će ih, Ruse, „zapravo ohrabrivati da rade šta hoće“, poručivši mu da treba da plaćaju svoje račune.
Trampove izjave naišle su na brojne kritike, uključujući i od Stoltenberga koji je rekao da takve izjave „podrivaju bezbjednost svih nas, uključujući bezbednost SAD“, dok je američki predsjednik Džo Bajden osudio „uznemirujuće i opasne“ riječi.
Prema članu pet povelje NATO, članice se obavezuju da će braniti svaku naciju u bloku koja bude napadnuta.
Stoltenberg je upozorio da na Zapadnom Balkanu i dalje dominiraju tenzije, te pozvao lidere regiona da rade na smirivanju prilika.
„Moja glavna poruka je da se sve strane uzdrže od zapaljive retorike i bilo kakvih akcija koje mogu dodatno eskalirati tenzije u regionu“, poručio je Stoltenberg na konferenciji za novinare 14. februara, dan uoči sastanka ministara odbrane zemalja članica NATO.
Šef Alijanse je poručio da je dijalog o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova neophodan kako bi strane napredovale.
„Kada je riječ o Kosovu, put naprijed je dijalog Beograda i Prištine uz posredovanje Evropske unije. Ohrabrujem Prištinu i Beograd da se angažuju u dobroj vjeri u tom dijalogu.“
Generalni sekretar sjeveroatlatskog saveza je podsjetio da je zbog nasilja prošlog proljeća na Kosovu, NATO ojačao prisustvo za oko 1.000 dodatnih vojnika.
Na ministrarskom sastanku u Briselu će se raspravljati o vojnoj pomoći Ukajini u borbi protiv ruske agresije, kao i pripeme za predstojeći samit koji će biti održan u julu u Vašingtonu, gdje će se obilježiti 75 godišnjica najveće vojne organizacije.
