Tina Tarner je rođena kao Ane Mej Bulok 26. novembra 1939. godine u malom ruralnom gradu Natbušu, u saveznoj državi Tenesi
Bilo je to dugo i često bolno putovanje od nestalnog detinjstva u ruralnom Tenesiju do statusa globalne zvezde.
Imala je skoro 40 godina kada se oslobodila nasilne veze i etablirala kao solo umetnica.
Ali je posle toga snimila čitav niz prodavanih albuma, osvojaila gomilu nagrada i postala jedna od najpopularnijih muzičkih izvođačica uživo.
Tina Tarner je rođena kao Ane Mej Bulok 26. novembra 1939. godine u malom ruralnom gradu Natbušu, u saveznoj državi Tenesi.
Njen otac Flojd radio je na lokalnoj farmi.
Imala je poremećeno detinjstvo.
Ona i njena starija sestra Ejlin bile su razdvojene kad su se njihovi roditelji preselili da bi radili u fabrici municije, a mlada Ana Mej otišla da živi sa strogim religioznim dedom i bakom.
Kad je porodica ponovo bila na okupu posle rata, Ana Mej je počela da peva u lokalnoj baptističkoj crkvi.
Njena majka ih je napustila kad je ona imala samo 11 godina i, dve godine kasnije, kad se njen otac ponovo oženio, Ana i njena sestra poslate su da žive sa bakom u Braunsvilu, u Tenesiju.
Postala je čirlidersica u lokalnoj školi, igrala je košarku i vodila buran društveni život.
Posle diplomiranja 1958, dobila je posao u bolnici u Sent Luisu, i Misuriju, i odlučila da postane medicinska sestra.
U noćnom klubu u koji su ona i njena sestra izašle na provod prvi put je gledala Ajka Tarnera kako nastupa sa svojim bendom Kraljevi ritma.
Ajk je već bio proslavljen kao izvođač i studijski muzičar, a njegov bend bio je jedna od najvećih atrakcija na klupskoj ar end bi sceni.
Tokom pauze jedne večeri, Ani Mej je ponuđen mikrofon – i njen nastup ga je toliko oduševio da joj je ponudio da peva sa bendom.
U ono vreme ona je bila u vezi sa saksofonistom benda Rejmondom Hilom, sa kim je imala sina Rejmonda.
Snimila je prve snimke kao prateći vokal 1958, ali joj se prva velika prilika ukazala dve godine kasnije za pesmu „Fool in Love“ koju je napisao Tarner.
Kad se njegov glavni pevač Art Lasiter nije pojavio na snimanju, Ana Mej je bila zamoljena da ga zameni, sa idejom da se njeni vokali kasnije uklone.
Ali disk-džokej koji je čuo demo snimak bio je toliko impresioniran da ga je prosledio lokalnoj izdavačkoj kući.
Ajku je sugerisano da stavi štićenicu na čelo benda, a on ju je ubedio da promeni ime u „Tina“, zato da, kako je kasnije tvrdio, bivši ljubavnici ne bi mogli da je nađu.
„Fool in Love“ je stigla na 27. mesto Bilbordove top liste, a naredna pesma, „It’s Gonna Work Out Fine“, ušla je u top 20 i donela duetu nagradu Gremi.
Ona je tada već bila u vezi sa Ajkom, koji se razveo od pete žene.
Par se konačno venčao 1962. godine.
Novoimenovani Ajk i Tina Tarner Revju proveo je na turneji veći deo uspešne tri godine bez luksuza hit singla koji bi ih pogurao.
Tina je takođe imala solo nastupe na američkoj televiziji u emisijama kao što su Ameriken bendstend i Šindig.
Producent Fil Spektor, impresioniran Tininim glasom, ubedio ju je da uđe u studio i snimi „River Deep, Mountain High“.
Zabrinut da će Ajk, čije je sklonost kontrolisanju bila dobro poznata, pokušati da dominira snimanjem, Spektor mu je platio da ne ulazi u studio.
Ovaj snimak, ukrašen Spektorovim slavnim „zvučnim zidom“, autorski je pripisan Ajku i Tini Tarner, iako je Tinin glas na njemu jedini.
On isprva nije dobro prošao u Americi, ali je postao ogroman hit u Velikoj Britaniji.
To je bilo dovoljno da Rolingstonsi zamole bend da ih prati na britanskoj turneji, što je dovelo do zakazivanja novih evropskih datuma i veće publike.
Kad su Stonsi pošli na turneju po Americi, ponovo su tražili od Tarnerovih da budu prateći bend, što im je donelo nastup u emisiji Šou Eda Salivena.
Dve godine kasnije, par je imao najveći američki hit singl sa obradom pesme „Proud Mary“ grupe Creedence Clearwater Revival.
Tina je 1973. godine otputovala u London da snimi cenjenu ulogu Kraljice esida u bombastičnoj filmskoj verziji rok opere Tomi Pita Taunsenda u režiji Kena Rasela.
Iste godine, duet je imao poslednji najveći hit „Nutbush City Limits“ – ali njihov lični odnos već je pošao nizbrdo.
Sredinom sedamdesetih, Ajk je postao veliki zavisnik od alkohola i kokaina, a njegova želja za kontrolisanjem supruginog života i karijere eskalirao je u fizičko nasilje kod kuće.
Tukao ju je žičanim ofingerom i drvenim kalupom za cipele dok je bila trudna i opekao je vrelom kafom.
U julu 1976, Tina je pobegla sa šakom novca u torbici i provela mesece krijući se kod prijateljica dok je na sudu tražila razvod od Ajka.
Finansijski potpomognuta od prijateljski nastrojenog rukovodioca izdavačke kuće, pošla je na niz solo turneja koji su je proslavili kao samostalnu umetnicu.
Ispočetka joj je teško padalo.
„Mnogi su mislili da je Tina Tarner završila svoje“, izjavila je za nemački Vog.
„Znali su samo za Ajka i Tinu i nisu znali šta se zapravo dešava. I zato sam morala da se stavim na probu.“
Nakon što dva albuma nisu uspela da završe na top listama, oprobala se sa mnogo sirovijim zvukom, što je dovelo do nastupa sa Rodom Stjuartom i još jedne turneje sa Stonsima.
Njen hit iz 1983. godine „Let’s Stay Together“ predstavljao je uskrsnuće njene karijere.
Album Private Dancer, snimljen u Londonu, iznedrio je sedam hitova na top listama i pokrenuo ogromnu svetsku turneju.
Vratila se na film dve godine kasnije kao Ujna Entiti u Pobesnelom Maksu 3 i priložila pesme za filmski saundtrek , uključujući naslovnu numeru „We Don’t Need Another Hero“.
Izgledalo je da ne može da omane dok je hit sustizao hit, a ona nastupala na rasprodatim turnejama tokom čitavih osamdesetih.
Uspeh se nastavio i u sledećoj deceniji, uključujući snimanje pesme „GoldenEye“, glavne teme za film o Džejmsu Bondu prvi put sa Pirsom Brosnanom u toj ulozi.
Na prelasku u novi vek, u 61. godini, saopštila je da se delimično povlači.
Vratila se 2008. godine, pevajući na dodeli nagrada Gremi i pošla na turneju da bi proslavila 50 godina pevačke karijere.
Uprkos poodmaklim godinama, izgledalo je da je energija nikad nije napustila i da joj je glas jednako moćan kao i uvek.
Godine 2013, u 73. godini, postala je najstarija osoba svih vremena koja se našla na naslovnici časopisa Vog.
„Nikad se neću predati starosti sve dok ne ostarim“, rekla je. „A još nisam stara.“
Udala se za direktora izdavačke kuće Ervina Baha, posle 27 godina veze, i odrekla se američkog državljanstva da bi postala državljanka Švajcarske.
Godine 2020, objavila je osveženu verziju pesme „What’s Love Got to Do with It?“
Sa njom je ušla na britanski top 40, što ju je učinilo prvim muzičarem koji je to postigao u sedam različitih decenija.
Godinu dana kasnije, Tarner je prodala prava na sva svoja dela menadžmentu za autorska prava BMG za više od 50 miliona dolara i primljena je u Rokenrol kuću slavnih.
Pre nego što je umrla, Tina Tarner je postala tema mjuzikla na londonskom Vest Endu koji je ispričao priču o njenom neverovatnom životu.
Jednom su je pitali šta ju je bodrilo da nastavi dalje kroz godine i godine borbe i zlostavljanja.
„Nisam skretala sa putanje od početka do kraja“, rekla je ona, „zato što sam verovala u nešto u sebi što mi je govorilo da može biti bolje.“
