BBC je dobio iskaze očevidaca bombardovanja zabitog sela u Nagorno-Karabahu u kom je poginulo troje dece i dvoje starijih ljudi.
Azerbejdžan insistira da je samo gađao „legitimne vojne mete“, ali je BBC razgovarao sa jednom majkom koja je izgubila dvojicu malih sinova, dok je treći teško ranjen, u napadu koji preživeli nazivaju „neselektivnim“.
Sarnagbujr (zvan „Agbulag“ u Azerbejdžanu) selo je u oblasti Askeran u Nagorno-Karabahu.
Ono je okruženo šumom i daleko je od bilo kakvih značajnih vojnih meta.
Zarine Gazarijan bila je u obližnjem gradu Askeranu kad je započeo napad.
Pokušala je da nađe formulu za bebe da bi nahranila najmlađeg sina Karena.
Devet meseci života pod de fakto blokadom dovelo je do nestašice hrane, goriva i grejanja.
Čuvši eksplozije, pokušala je da stigne do kuće, ali ju je zaustavila teška dolazeća vatra.
Rečeno joj je da je njen sin Sejran teško ranjen i odveden u bolnicu u Stepanakertu (Kankendi), glavnom gradu teritorije.
Njeno troje druge dece su evakuisali ruski mirotvorci.
Ali kad je uspela da stigne do bolnice, tu je čula da su bombe ubile drugu dvojicu njenih sinova: osmogodišnjeg Mikajela i Nvera, koji je imao 10 godina.
Razgovarali smo sa njom u bolnici.
Ona kaže da joj je bilo dozvoljeno da vidi tela dvojice sinova, koji su imali teške povrede glave.
„Videla sam ih, u užasnom su stanju“, rekla je ona.
„Strašno je. Samo želim da dođe njihov otac.“
Arman, petnaestogodišnji dečak iz sela, bio je sa ovom decom kad su se našli pod žestokim udarom granata.
Razgovarali smo sa njim dok su mu previjali rane na leđima, ramenima i šakama.
„Počeli su sve da bombarduju. Neki ljudi su stradali, neki su bili ranjeni, video sam neke ljudi kojima je eksplozija odsekla glave. Bilo je stravično“, ispričao je on.
Arman kaže da su tri granate eksplodirali kraj njega.
„Zagrlili smo decu ispod nekih drveća, da vidimo da li možemo da ih prebacimo na bezbedno, i tu su nas bombardovali“, rekao je on.
Lokalne vlasti kažu da je još troje ljudi poginulo toga dana.
Garik Aleksanijan, gradonačelnik sela, izgubio je sina Davida, oca Aleksandra i taštu Gohar.
Njegov opis sinovljevih povreda je suviše eksplicitan da bi bio objavljen.
Prema vlastima, ranjeno je još 15 seljana.
Mnogi drugi bili su prisiljeni da napuste domove.
Oni su se pridružili egzodusu hiljade drugih etničkih Jermena koji su raseljeni iz domova u napadu.
Većina je pokušala da stigne do Stepankerta ili su ih ruski mirotvorci prebacili u bazu na lokalnom aerodromu.
Mnogi su se nadali da će avionom biti prebačeni u Jermeniju, ali su umesto toga ostali zarobljeni na aerodromu.
Zarine želi da odnese tela sinova da budu sahranjeni u Jermeniji, ali mesto u avionima koji lete iz Karabaha koriste za evakuaciju ranjenih, a red za odlazak drumom prostire se desetinama kilometar
I tako ona i njena porodica moraju da čekaju.
BBC nije uspeo nezavisno da potvrdi detalje napada.
Ambasador Elčin Amirbekov, specijalni izaslanik azerbejdžanskog predsednika, rekao je za BBC da je azerbejdžanska vojska imala naređenje da „neutrališe samo legitimne vojne mete“.
„Naša namera nijednog trenutka nije bila da naudimo bilo kom civilu. Istina je da se kolateralne štete dešavaju i žao nam je zbog svakog gubitka civilnih života.“
