U nedjelju će se u Venecueli održati predsednički izbori, a implikacije odluke građana ove zemlje mogle bi da se osjete i u državi, ali u cijelom regionu.
S jedne strane se nalazi Nikolas Maduro, de-facto diktator Venecuele, koji je na vlasti bio od 1999. do 2013. godine, kada je preminuo.
Njegov protivkandidat je Edmundo Gonzalez, mada on nije bio prvi izbor opozicije. Kandidatkinja je trebalo da bude Maria Korina Mačado, koja je u junu 2023. godine diskvalifikovana iz kampanje.
Upravo ovaj potez je uzdigao opoziciju, dok je vlast, koja je u potpunoj kontroli Madura i njegovih stranačkih kolega, dobila kritike brojnih međunarodnih organizacija, uključujući i Evropsku uniju.
Venecuela je, zbog svojih naftnih bogatstava, dugo bila među najbogatijim državama u Južnoj Americi. Međutim, otkad je Maduro na vrhu države, došlo je do potpunog ekonomskog kolapsa.
Osam od deset Venecuelanaca živi u siromaštvu, a najniže plate iznose oko tri dolara mjesečno. Kriza je bila još veća prijje nekoliko godina, kada je došlo do nestašice osnovnih životnih potrepština, ali sada je problem što te potrepštine malo koji građanin ove države može priuštiti.
Maduro je više puta krivio SAD i njen „ekonomski rat“ za probleme u zemlji, dok opozicija krivi upravo njega. U kontekstu izbora, Maduro je čak najavio „krvoproliće“ ako bi on izgubio.
Što se tiče međunarodnih posledica, pobeda Gonzaleza bi vjerovatno značila ponovno otvaranje Venecuele svijetu. Opozicioni kandidat je obećao da bi, pod njegovim vođstvom, Venecuela bila „energetsko čvorište“ za objje Amerike.
Da stvar bude gora po Madura, poslednje ankete kažu da bi čak 18 odsto Venecuelanaca moglo da pobjegne iz države ako on dođe do novog šestogodišnjeg mandata. Samo tokom prethodne godine, više od 660 hiljada ljudi napustilo je državu, čime je broj Venecuelanaca van svoje države povećan na 7.000.000.
Bez obzira na Madurovu kontrolu nad medijima i političkim institucijama, poslednje ankete kažu da se očekuje velika pobjeda Gonzaleza. Ipak, ako aktuelni predsjednik odluči da mobilizuje institucije, pa čak i vojsku, teško je očekivati mirnu predaju vlasti.
