Crna Gora će postati sve značajniji korisnik novca iz evropskih fondova zbog čega mora pojačati kontrole za njegovo trošenje
Crna Gora će narednih godina postati sve značajniji korisnik novca iz Evropske unije zbog čega na zahtjev Evropske komisije mora da formira zaštitne mehanizme i institucije koje bi spriječile prevare sa korišćenjem tog novca, poput povećavanja ingerencija buduće finansijske policije, usvajanja više izmjena zakona računajući i Krivičnog zakonika, kao i formiranje posebne jedinice u tužilaštvu za procesuiranje slučajeva vezanih za trošenje novca iz EU i njenih institucija.
Ministarstvo finansija je na javnu raspravu stavilo Nacrt Strategije za borbu protiv prevara i upravljanje nepravilnostima u cilju finansijskih interesa Evropske unije za period 2025-2028. godine i prateći Akcioni plan za period 2025-2026. godine, koja traje do 4. juna.
Crna Gora je imala strategije za borbu protiv prevara i upravljanje nepravilnostima radi zaštite finansijskih interesa EU od 2015. godine, a ova sadašnja, sa akcionim planom, predviđa ispunjenje svih obaveza do 2028. godine. Ta godina najavljena je i kao mogući rok za učlanjenje Crne Gore u EU.
U nacrtu strategije je navedeno da je Evropska komisija u komunikaciji o politici proširenja EU iz 2023. godine istakla da crnogorske vlasti treba da pojačaju napore u borbi protiv pranja novca i finansijskog kriminala, kao i da je zabrinuta zbog nedostatka osuđujućih presuda i veoma niskog nivoa oduzimanja imovine stečene kriminalnim aktivnostima.
“Crna Gora je pokazala ohrabrujuće pomake u borbi protiv organizovanog kriminala, uključujući hapšenja visokih članova organizovanih kriminalnih grupa i visokih funkcionera u agencijama za sprovođenje zakona. Međutim, naglašena je potreba za dosljednom i odlučnom borbom protiv infiltracije organizovanog kriminala u policiju i pravosuđe. Evropska komisija izražava zabrinutost zbog nedostatka osuđujućih presuda u oblastima krijumčarenja duvana, pranja novca, trgovine ljudima i sajber kriminala i veoma niskog nivoa oduzimanja imovine stečene kriminalnim aktivnostima. Iako je u 2022. godini povećan broj osuđujućih presuda za finansijske zločine, one su se zasnivale isključivo na sporazumima o priznanju krivice, što ukazuje na potrebu za jačanjem sudske prakse i efikasnijim procesuiranjem slučajeva”, naveli su tada iz Evropske komisije.
Crna Gora se kroz poglavlje 32 – Finansijska kontrola, koje obuhvata i zaštitu finansijskih interesa EU, obavezala da unaprijedi disciplinu i transparentnost u korišćenju javnih sredstava (nacionalnih i EU fondova) i osigura zaštitu finansijskih interesa EU.
“Kao korisnica finansijskih sredstava iz IPA fondova, Crna Gora je dužna da uspostavi efikasan sistem za borbu protiv nepravilnosti i prevara u pretpristupnom periodu i da osigura zakonito i namjensko trošenje ovih sredstava. Ona su namijenjena podsticanju razvojnih ciljeva Crne Gore, kao i ubrzanju ekonomskog i društvenog rasta. Sva sredstva koja su nenamjenski ili nezakonito utrošena, moraju biti vraćena u budžet EU”, navedeno je u uvodu strategije.
Do sada je formirana Direkcija za zaštitu finansijskih interesa EU/AFCOS pri Ministarstvu finansija, dok je Vrhovno državno tužilaštvo u septembru 2022. godine potpisalo sporazum o saradnji sa Kancelarijom evropskog javnog tužioca (EPPO). Kako je navedeno, buduća saradnja sa Evropskom kancelarijom tužioca biće ključni aspekt u upravljanju IPA sredstvima i zaštiti finansijskih interesa EU.
Navedeno je i da je u Fiskalnoj strategiji za period 2024-2027. predviđeno formiranje finansijske policije. Ova policija bi bila dio Poreske uprave, a njeno formiranje najavljuje se od 2014. godine, a 2016. je čak izabran njen rukovodilac, ali je kasnije formiranje poništeno i ona izbačena iz sistematizacije PU.
“S obzirom na trenutnu decentralizaciju institucija nadležnih za kontrolu u ovoj oblasti, Vlada Crne Gore smatra da bi osnivanjem finansijske policije ovaj organ mogao efikasnije suzbijati korupciju na najvišem nivou, kao i sve oblike finansijskih malverzacija. Uzimajući u obzir činjenicu da u mnogim državama članicama EU finansijska policija ima nadležnost za istrage prevara koje ugrožavaju finansijske interese EU, neophodno je da se saradnja između AFCOS-a i finansijske policije uspostavi već tokom njenog formiranja i izrade pravnih akata koji će regulisati njeno funkcionisanje”, navedeno je u strategiji, ali ne i kada će ona konačno biti osnovana.
U strategiji je navedeno da za svako nepravilno ili nezakonito korišćenje novca mora da slijedi povrat tog novca EU, kao i preduzimanje sankcija protiv krivca za nezakonito trošenje.
“Povraćaj sredstava Evropskoj komisiji vrši se kao dio procesa zatvaranja programa, tj. po prijemu zahtjeva od strane Evropske komisije; u slučaju IPARD programa, pravila za povraćaj sredstava preciznije su definisana sektorskim sporazumom i postoje rokovi unutar kojih Crna Gora mora povratiti sredstva tokom trajanja programa… Međutim, analiza rizika od prevare pokazala je da je proces povraćaja sredstava spor i da su potrebna poboljšanja u ovoj oblasti. Na osnovu podataka iz IMS sistema sažetih u analizi, kao i podataka koje je pružila Upravljačka struktura o povraćajima od 2018. godine, stopa povraćaja nepravilno utrošenih sredstava je 43%”, navedeno je u strategiji.
Kako bi se proces povraćaja novca učinio efikasnijim, predlaže se da se prvo uradi analiza razloga zbog kojih je ova stopa tako niska, a zatim na osnovu rezultata analize definisati dalje korake.
“Ovo je utoliko važnije u periodu ove Strategije, jer će se značajna pažnja posvetiti povećanju kapaciteta za detekciju nepravilnosti i prevara od strane nadležnih institucija, pa bi se, shodno tome, trebalo očekivati više utvrđenih nepravilnosti i sredstava koja treba uspješno povratiti”, navedeno je u dokumentu.
Osim niskog stepena povraćaja evropskog novca dobijenog prevarom, kao problem je naveden i nizak nivo sankcionisanja tih prevara.
“Čak i tokom pretpristupnog perioda, Crna Gora u okviru svog nacionalnog zakonodavstva mora obezbijediti da se svaka povreda prava EU sankcioniše, bez obzira na to da li će biti sprovedena u okviru administrativnog, građanskog, prekršajnog, krivičnog ili bilo kog drugog postupka. U tom smislu, potrebno je uzeti u obzir sve slabosti nacionalnog zakonodavstva kako bi se blagovremeno preduzele odgovarajuće mjere i osiguravala usklađenost nacionalnih i EU propisa”, navedeno je u strategiji.
+
