Japan je ove nedjelje usvojio novu strategiju nacionalne bezbjednosti koja uključuje odlučnost da poseduje sposobnost „kontraudara“ da spreči neprijateljske napade i udvostruči svoju potrošnju kako bi stekao ofanzivnije uporište i poboljšao svoju otpornost da se zaštiti od rastućih rizika od Kine, Severna Koreja i Rusija. Nova strategija označava istorijsku promenu u politici isključivo samoodbrane Japana od kraja Drugog svetskog rata. Evo pogleda na nove japanske bezbjednosne i odbrambene strategije i kako će one promjeniti odbrambeni stav zemlje.
Najveća promjena u Strategiji nacionalne bezbednosti je posedovanje „sposobnosti protivudara“ koju Japan naziva „neophodnom“. Japan ima za cilj da postigne sposobnosti „da poremeti i porazi invazije na svoju naciju mnogo ranije i na daljoj udaljenosti“ u roku od oko 10 godina.
Ovo stavlja tačku na vladinu politiku iz 1956. godine koja je odustala od mogućnosti udaranja po neprijateljskim ciljevima i samo priznavala ideju kao ustavnu odbranu.
Japan kaže da su raketni napadi na njega postali „opipljiva pretnja“ i da je njegov trenutni odbrambeni sistem rakete koji se oslanja na presretače nedovoljan. Severna Koreja je samo ove godine lansirala rakete više od 30 puta, uključujući i onu koja je nadletela Japan, a Kina je ispalila balističke rakete u vode u blizini južnih japanskih ostrva.
Japan kaže da je upotreba sposobnosti protivudara ustavna ako je odgovor na znake neposrednog neprijateljskog napada, ali stručnjaci kažu da je izuzetno teško izvesti takav napad bez rizika da se okrivi za prvi udar. Protivnici kažu da sposobnost štrajka prevazilazi samoodbranu prema japanskom pacifističkom ustavu.
„Ekskluzivna (japanska) politika samoodbrane je šuplja“, rekao je liberalno orijentisan list Asahi.
UDVOSTRUČIVANjE POTROŠNjA ZA ODBRANU
Japan ima za cilj da udvostruči svoju potrošnju na odbranu na oko 2% svog BDP-a na ukupno oko 43 triliona jena (320 milijardi dolara) do 2027. Novi cilj potrošnje prati standard NATO-a i na kraju će povećati godišnji budžet Japana na oko 10 triliona jena ( 73 milijarde dolara), treći po veličini u svetu posle Sjedinjenih Država i Kine.
Kišida je rekao da će njegovoj vladi biti potrebno dodatnih 4 triliona jena (30 milijardi dolara) godišnje i predložio je povećanje poreza za finansiranje četvrtine. Njegov zahtev za povećanje poreza je imao negativan rezultat i petogodišnji plan izgradnje odbrane je morao da bude objavljen bez punih planova finansiranja, dok je vladajuća stranka nastavila da raspravlja o tome kako da plati manjak.
DALjEG DOMETA
U narednih pet godina Japan će potrošiti oko 5 triliona jena (37 milijardi dolara) na rakete dugog dometa, čije planirano raspoređivanje počinje 2026. Japan će kupiti Tomahavke i zajedničke rakete vazduh-zemlja, a japanski Micubishi Teška industrija će poboljšati i masovno proizvoditi vođenu raketu tipa 12 zemlja-brod. Zvaničnici japanske odbrane rekli su da još uvek finalizuju detalje kupovine Tomahavk-a.
Japan će takođe razviti druge vrste arsenala, kao što su hipersonično oružje i bespilotna i višenamenska vozila za moguću saradnju sa borbenim avionom nove generacije F-Ks koji Japan razvija sa Britanijom i Italijom za raspoređivanje 2035. godine.
Nekoliko odbojnih raketnih jedinica je u toku na neotkrivenim lokacijama.
SAJBERBEZBJEDNOST
Japan, kojem nedostaje dovoljno sajber-bezbednosti i obaveštajnih sposobnosti, moraće da se u velikoj meri oslanja na Sjedinjene Države u tim oblastima u lansiranju krstarećih raketa dugog dometa na predviđene ciljeve, kažu stručnjaci.
„Bez sajber bezbednosti teško je postići superiornost snaga za samoodbranu ili interoperabilnost između Japana i SAD“, navodi se u petogodišnjem programu odbrane koji je takođe usvojen u petak, priznajući potrebu da se obezbedi sajber bezbednost u SDF-u i japanskoj odbrambenoj industriji.
Ovo je dobrodošao razvoj za Sjedinjene Države pošto je slaba sajber bezbednost japanske vlade bila „kritična prepreka dubljoj saradnji saveza i proširenoj razmeni informacija“, kaže Kristofer Džonston, viši savetnik i japanski predsedavajući Centra za strateške i međunarodne studije .
Japan će potrošiti 8 triliona jena (58 milijardi dolara) u narednih pet godina na odbranu između domena, uključujući sajber bezbednost i svemir.
KINA KAO „NAJVEĆI STRATEŠKI IZAZOV“
Strah od regionalnog bezbednosnog okruženja opisanog kao „najozbiljnijeg i najkomplikovanijeg“ u posleratnoj eri bio je pokretačka snaga iza revizije japanske strategije.
Kina, sa svojim brzim gomilanjem naoružanja, sve snažnijom vojnom aktivnošću i rivalstvom sa SAD, predstavlja „bez presedana i najveći strateški izazov“ za mir i bezbednost Japana i međunarodne zajednice, navodi se u strategiji.
Rat Rusije protiv Ukrajine izazvao je strahove od vanredne situacije na Tajvanu, ubrzavajući korak ka jačanju odvraćanja Japana u narednih pet godina. Dok Severna Koreja nastavlja da unapređuje svoje nuklearne i raketne kapacitete, glavna pretnja je i dalje Kina, za koju je Japan morao da se pripremi „koristeći pretnju Severne Koreje kao paravan“, rekao je Tomohisa Takei, penzionisani admiral japanske mornarice.
JOŠ UVEK ISKLjUČIVO SAMOODBRANA?
Zbog svoje ratne prošlosti kao agresora i razaranja nakon poraza, posleratna politika Japana dala je prioritet ekonomiji u odnosu na bezbednost oslanjajući se na američke trupe stacionirane u Japanu prema njihovom bilateralnom bezbednosnom sporazumu, u podeli uloga poznatih kao „štit i bodež“.
Izgledi za još bližu operaciju sa američkom vojskom u okviru nove strategije izazvali su zabrinutost da će Japan preuzeti veću ofanzivnu odgovornost.
Japan kaže da će zadržati svoj pacifistički princip visokih standarda za opremu naoružanja i transfer tehnologije. Međutim, planirano je izvesno ublažavanje kako bi se omogućio trenutno ograničen izvoz ofanzivne opreme i komponenti, uključujući one iz nove generacije borbenih aviona F-Ks, kao način da se ojača industrija odbrambene opreme u zemlji.
