Izrael je mjesecima pokušavao da izvrši pritisak na Hamas istovremeno prijeteći velikom novom kopnenom ofanzivom u Gazi i obustavljajući pomoć toj teritoriji.
Izraelska vlada je juče napravila zaokret i dozvolila ulazak nekoliko kamiona s hranom u Gazu. Iako je u proteklim danima pojačala ratnu retoriku i vazdušne udare, izraelska vojska još nije započela dugo očekivanu kopnenu ofanzivu koja bi uključila hiljade vojnika.
Nedostatak strateške jasnoće odražava neslaganja unutar izraelskog političkog vrha o nacionalnim prioritetima, piše “Njujork tajms”.
Kada je riječ o pomoći, premijer Benjamin Netanjahu mora da balansira između desničarskih političkih saveznika, koji se protive slanju hrane u Gazu, i stranih partnera, uključujući administraciju Donalda Trampa, koji su strahovali da bi blokada dovela do gladi.
Neodlučnost oko kopnene invazije odražava Netanjahuovu potrebu da udovolji krajnje desnim ministrima u vladi, koji zagovaraju potpunu ponovnu okupaciju Gaze, i izraelskim generalima, koji smatraju da bi takav potez bio teško održiv i opasan po taoce koje Hamas drži, ističe američki list.
“Netanjahu, kao i uvijek, radije kupuje vrijeme nego da donese odluku”, izjavio je Danijel B. Šapiro, bivši američki ambasador u Izraelu.
“Dok krajnje desni ministri žele trajnu kontrolu nad Gazom, vojni vrh sumnja u izvodljivost trajne okupacije, imajući u vidu zabrinutost povodom nespremnosti rezervista da to dugoročno sprovode i zabrinutost za sudbinu talaca” dodao je Šapiro, sada saradnik Atlantskog savjeta, istraživačkog centra iz Vašingtona.
Odgađanje kopnene operacije je, prema ocjeni “Tajmsa” takođe posljedica čekanja izraelske strane da vidi kako će Hamas reagovati na novu i intenzivnu rundu pregovora o prekidu vatre, uz pojačani pritisak Trampove administracije da dvije strane postignu primirje.
Izrael vrši pritisak na Hamas da oslobodi više talaca u zamjenu za privremeno primirje, dok Hamas insistira na trajnom dogovoru. Izrael, s druge strane, računa da bi strah od gubitka dodatnih teritorija mogao natjerati Hamas da pristane na manje.
“Sve se mora posmatrati u kontekstu pregovora o novom prekidu vatre i sporazumu o taocima”, rekla je Šira Efron, direktorka istraživanja u Israel Policy Forum, istraživačkom centru sa sjedištem u Njujorku.
“Izrael je započeo novu kopnenu operaciju, ali se još uvijek sve može preokrenuti”, rekla je dr Efron. “Za sada je to pregovarački alat – dodatni pritisak na Hamas da popusti u pregovorima”.
Kao što odlaganje kopnene operacije daje pregovaračima više vremena da postignu kompromis, tako i zaokret u politici pomoći daje Izraelu više vremena da nastavi bombardovanje Gaze, piše “Tajms”.
Odgađanje kopnene operacije je takođe posljedica čekanja Izraela da vidi kako će Hamas reagovati na novu i intenzivnu rundu pregovora o prekidu vatre
U proteklim danima, Trampova administracija, glavni izraelski saveznik, pridružila se nizu stranih lidera koji su upozorili na opasnost od gladi u Gazi.
Netanjahu je rekao da je obnavljanje isporuke pomoći odgovor na takve kritike i pokušaj da se očuva strana podrška izraelskoj vojnoj kampanji.
“Ne smijemo doći do tačke gladi, ni kao stvarnog stanja, ni kao diplomatskog problema”, rekao je Netanjahu u video obraćanju objavljenom na internetu. Bez obnove pomoći, rekao je, Izrael “jednostavno neće imati podršku i nećemo moći da ostvarimo pobjedu”, dodao je.
“Tajms” navodi da je to zaokret u tonu koji je do prije nekoliko dana bio nezamisliv.
Lideri Britanije, Francuske i Kanade upozorili su juče da će njihove zemlje preduzeti mjere ako Izrael ne obustavi obnovljenu vojnu ofanzivu u Gazi i ne ukine ograničenja za humanitarnu pomoć, prenio je Rojters.
Izrael je od marta sprečavao dopremu hrane i goriva u Gazu, iako su humanitarne organizacije i neki izraelski vojnici upozoravali da je ta teritorija na ivici gladi.
Izraelska vlada je odbacila te tvrdnje, navodeći da u Gazi postoji dovoljno zaliha hrane da se izbjegne glad. U slučaju da se pomoć obnovi, Izrael je saopštio da će distribuciju preuzeti nova privatna kompanija koja bi zaobišla i Ujedinjene nacije, koje su do tada vodile distribuciju, i Hamas, koji je optužen da krade i profitira od pomoći.
Međutim, Izrael je juče ponovo zatražio od Ujedinjenih nacija da obnove humanitarni program, saopštio je UN. Privatna firma predviđena da zamijeni UN, Gaza Humanitarian Foundation, još nije potpuno operativna, pa Izrael i dalje mora da se oslanja na pomoć postojećih humanitarnih agencija.
Zaokret u politici pomoći naglašava Netanjahuovo balansiranje među suprotnim zahtjevima, rekla je dr Efron.
“Netanjahu pokušava da pomalo uradi sve”, rekla je. “Najavljujući veću kopnenu operaciju, pokazuje svojoj biračkoj bazi da nešto preduzima. Najavom obnove pomoći odgovara na pritiske Trampove administracije, dok istovremeno kupuje više vremena za pregovore o taocima”.
Netanjahu je juče izjavio da će Izrael preuzeti kontrolu nad čitavom Gazom.
Izraelska vojska, koja je u petak najavila početak nove operacije, upozorila je juče stanovnike južnog grada Kan Junis da se odmah evakuišu prema obali jer priprema “neviđeni napad”, prenio je Rojters.
“Vode se ogromne borbe, intenzivne i velike, preuzećemo kontrolu nad svim djelovima Gaze… ali to moramo učiniti na način koji neće moći da bude zaustavljen”, rekao je Netanjahu u video-poruci. On je poručio da će Izrael ostvariti “potpunu pobjedu”, uključujući oslobađanje 58 talaca, kao i uništenje te palestinske militantne grupe.
Izraelski vazdušni napadi širom Gaze usmrtili su juče najmanje 40 Palestinaca, prema navodima lokalnih bolničara, dok je vojska saopštila da je pogodila 160 ciljeva, uključujući protivtenkovske položaje, podzemnu infrastrukturu i skladište oružja, u sklopu operacije koju je nazvala “Gideonova bojna kola”.
Palestinski zdravstveni zvaničnici navode da je više od 500 ljudi ubijeno u napadima u proteklih osam dana, otkako je Izrael pojačao vojnu kampanju.
Izvori s obje strane navode da nije postignut nikakav napredak u novoj rundi indirektnih pregovora o prekidu vatre između Izraela i Hamasa u Kataru.
Bivši ministar odbrane Joav Galant, koji je napustio vladu prošle godine nakon sukoba s Netanjahuom, izjavio je da činjenica da je Hamas i dalje prisutan u Gazi predstavlja “ozbiljan neuspjeh” izraelske kampanje i odražava nesposobnost vlade da isplanira budućnost te enklave.
Netanjahu je rekao da su pregovori o prekidu vatre dotakli pitanje novog primirja i sporazuma o taocima, kao i predloga za okončanje rata u zamjenu za progon boraca Hamasa i demilitarizaciju Gaze – uslove koje je Hamas prethodno odbacio.
Visoki zvaničnik Hamasa, Sami Abu Zuhri, optužio je Izrael za izostanak napretka u pregovorima i rekao da bi intenziviranje izraelske ofanzive predstavljalo “smrtnu presudu” za preostale taoce.
