Najgora epidemija kolere koja je pogodila Malavi u poslednje dvije decenije odnela je 750 života, rekao je ministar vlade, dok je šef Svijetske zdravstvene organizacije opisao ovu jugoistočnu afričku zemlju kao jednu od najteže pogođenih usred globalnih epidemija koje su u toku. su „rasprostranjeniji i smrtonosniji od uobičajenih“.
Ministar zdravlja Malavija Khumbize Kandodo Čiponda u četvrtak je naredio zatvaranje mnogih preduzeća koja nemaju bezbednu vodu, toalete i higijenske objekte za odlaganje otpada, i najavio ograničenja za prodaju prethodno kuvane hrane.
„Nastavljamo da beležimo sve veći broj slučajeva širom zemlje, uprkos znacima smanjene transmisije i smrti u nekoliko oblasti“, rekao je Čiponda u saopštenju i pozvao na pridržavanje sanitarnih i higijenskih mera.
Čiponda je u sredu rekao da je 17 ljudi umrlo od 589 novih slučajeva bolesti koja se prenosi vodom „u poslednja 24 sata“. Ona je rekla da je zemlja zabeležila 22.759 slučajeva od početka epidemije u martu prošle godine.
Brojke pokazuju da je oko 15 ljudi dnevno umiralo poslednjih dana, a 155 je zabeleženo u poslednjih 10 dana. Skoro 1.000 ljudi hospitalizovano je u sredu.
Ove nedelje, generalni direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus rekao je da je 31 zemlja prijavila izbijanje kolere od decembra, što je povećanje od 50 odsto u odnosu na prethodne godine.
„Iako smo ranije imali velike epidemije kolere, nismo videli toliki broj istovremenih izbijanja“, rekao je Tedros i dodao da su Malavi, zajedno sa Haitijem i Sirijom, među najteže pogođenim zemljama.
Prošle godine, SZO i njeni partneri prešli su na jednu dozu standardne vakcine protiv kolere umjesto na uobičajene dvije doze, zbog problema sa snabdevanjem.
„Proizvodnja je trenutno u maksimalnom kapacitetu, i uprkos ovoj odluci bez presedana, zalihe su i dalje veoma niske“, rekao je Tedros, dodajući da su još četiri zemlje zatražile vakcine u poslednjih nekoliko nedjelja.
SZO je ranije okrivila globalni porast kolere bez presedana za složene humanitarne krize u zemljama sa krhkim zdravstvenim sistemima koje pogoršavaju klimatske promene. Toplije temperature i pojačane kiše olakšavaju razmnožavanje i širenje bakterija koje izazivaju koleru.
Direktor Centra za kontrolu bolesti Afrike Ahmed Ogvel Ouma rekao je novinarima tokom nedjeljnog onlajn brifinga u četvrtak da 14 afričkih zemalja prijavljuje slučajeve kolere, od kojih su mnogi posledica poplava širom kontinenta. Značajan deo od 1,3 milijarde ljudi na kontinentu nema pristup bezbjednoj vodi, sanitarnim uslovima i dobroj higijeni.
Ouma je rekao da je tokom prošle nedjelje u Africi, gde je Malavi epicentar epidemije, prijavljeno 393 smrtna slučaja od nešto više od 4.000 novih slučajeva.
Zemlja sa oko 20 miliona ljudi zabeležila je 71 odsto slučajeva i 88 odsto smrtnih slučajeva prošle nedjelje, rekao je Ouma.
U glavnom gradu Lilongveu, neki ljudi su krivili nedostatak osnovnih usluga kao što su sigurna voda i kanalizacija za izbijanje.
„Jeo sam i pio na pijacama bez pranja ruku. Nisam bio oprezan, ali takođe nema vode na ovim mestima“, rekao je 24-godišnji Kondvani Malizani, motor-mehaničar iz prepunog grada Ngvenia u Lilongveu. Rekao je da je prošle nedjelje bio hospitalizovan zbog kolere.
Najviše su pogođeni Lilongve i Blantajer, ekonomsko središte na jugu zemlje. Mnoga javna mesta kao što su prometne pijace nemaju vodu iz slavine, dok su ljudi primorani da kopaju bunare kod kuće ili crpe vodu iz nesigurnih izvora kao što su reke i potoci — faktori koji doprinose izbijanju kolere.
Epidemiolog Adamson Muula rekao je za AP da epidemija pogađa „veoma siromašne“ koji nemaju pristup bezbednoj vodi i sanitarnim uslovima.
„Ljudi koji imaju funkcionalne ormare za vodu, vodu za piće iz slavina u kućama i oni koji se okrepljuju tako što ne jedu sa sumnjivih mesta u suštini nisu ugroženi“, rekao je Muula, predavač na Kamuzu Univerzitetu zdravstvenih nauka u Blantajru. On je okrivio vladajuće elite za neulaganje u infrastrukturu.
„Ljudi koje ne opslužuje opštinski vodovod. Pogođeni su ljudi koji vrše nuždu u žbunju i drugim otvorenim prostorima, piju sa otvorenih izvora vode i oni koji žive u zajednicama u kojima različite vodovodne kompanije danima ne mogu da obezbede vodu iz česme“, rekao je Muula. „Takvu bolest postaje teško kontrolisati jer se buržoaji osećaju nezabrinuti.
Ministar zdravlja Čiponda najavio je u četvrtak zabranu prodaje gotove hrane na ulicama, na lokalnim pijacama, autobuskim stanicama i školskim dvorištima. Takođe je naložila zatvaranje svih marketinških, transportnih i putničkih, sportskih, verskih i zabavnih objekata kojima nedostaje bezbedna voda, funkcionalnih toaleta i „organizovanih i higijenskih“ objekata za odlaganje otpada.
Ona je takođe rekla da vlada planira da proširi mrežu vodovodnih cevi, kao i da kamionima isporuči vodu ljudima koji žive u sirotinjskim četvrtima u Lilongveu i Blantajru. Škole u dve oblasti čije je otvaranje odloženo početkom januara trebalo bi da se ponovo otvore 17. januara. Ovo je nakon što se vlada obavezala da će obezbediti ispravnu vodu za piće i ponovo povezati vodovodnu vodu koja je ukinuta u nekim školama u Lilongveu i Blantajru, rekao je Čiponda .
Zemlja se ove nedelje zalagala za donacije kreveta za koleru, šatora, kofa za vodu, soli za rehidrataciju, medicinskog materijala i gotovine.
U novembru, SZO i partneri poslali su Malaviju skoro 3 miliona vakcina protiv kolere. Kolera je akutna dijareja koja se širi kontaminiranom vodom i hranom koja može izazvati ozbiljnu dehidraciju. To je bakterijska bolest koja pogađa i djecu i odrasle. Ako se ne leči, do 30% slučajeva kolere može biti fatalno, au ekstremnim slučajevima, bolest može ubiti u roku od nekoliko sati.
