Francuzi koji se nadaju da će sačuvati svoje penzije izašli su u sredu na ulice širom zemlje pošto je nepopularni penzioni plan predsednika Emanuela Makrona potvrdio odbor poslanika koji se sastao iza zatvorenih vrata.
Makron je imao sredstva u zajedničkom odboru Senata i Narodne skupštine da unapredi svoj plan za podizanje starosne granice za penzionisanje sa 62 na 64 godine, ali ostaje da se vidi da li može da ima parlamentarnu većinu. Ako ne, Makron bi morao jednostrano da nametne nepopularne promene.
Sindikati se nadaju da će oko 200 protesta širom zemlje pokazati političke posledice promene, koju je Makron promovisao kao centralnu viziju da francusku ekonomiju učini konkurentnijom.
Ekonomski izazovi izazvali su široke nemire širom Zapadne Evrope. U Britaniji su u sredu nastavnici, mlađi lekari i osoblje javnog prevoza štrajkovali za veće plate kako bi odgovarale rastućim cenama. I španska levičarska vlada udružila se sa radničkim sindikatima kako bi objavila „istorijski“ dogovor o spasavanju svog penzionog sistema podizanjem troškova socijalnog osiguranja za one koji zarađuju veće plate.
Rešenje Španije je upravo ono što bi francuski sindikati želeli, ali Makron je odbio da poveća poreze, rekavši da bi to učinilo ekonomiju zemlje manje konkurentnom. Nešto se mora učiniti, tvrdi predsednik, a očekuje se da će penzionisana populacija Francuske porasti sa 16 na 21 milion ljudi do 2050. godine.
Glasna muzika i ogromni baloni sindikata započeli su demonstracije u Parizu, u blizini Napoleonove grobnice kod Invalida sa zlatnom kupolom. Niz transparenta je dao ton: „Kažu kapitalizam. Mi kažemo da se borimo“, glasio je jedan. Drugi su rekli „Pariz besan“ ili „Ako se prava ne brane, biće pogažena“.
„Ako sada ne progovorimo, sva naša prava za koja su se Francuzi borili biće izgubljena. rekao je Nikolas Duran, 33-godišnji glumac. „Makron je van kontakta i u krevetu je sa bogatima. Lako je ljudima u vladi reći da rade više, ali njihovi životi su bili laki.“
Štrajk sanitarnih radnika koji je održan 10. dan ostavio je Pariz preplavljen gomilama užeglog smeća, koje je policija naredila da se raščiste duž marševske rute nakon što su uzbunjivači koristili đubre da podmetnu požar ili bacaju smeće na policiju na nedavnim demonstracijama.
Učesnici marša u pratnji jakih snaga obezbeđenja kretali su se levom obalom neopterećenim ulicama. Jedna grupa uzbunjivača odevenih u crno formirala je i napala mali biznis, a 22 osobe su privedene, saopštila je policija u Parizu.
Snage bezbednosti su se takođe suprotstavile nasilju optužbama i suzavcem u nekoliko drugih gradova, uključujući Ren i Nant u istočnoj Francuskoj i Lion na jugoistoku, prenose francuski mediji.
Odbor od sedam senatora i sedam poslanika Narodne skupštine usaglasio je u sredu konačni tekst, a očekuje se da će ga konzervativna većina u Senatu koja se zalaže za povećanje starosne granice za odlazak u penziju odobriti već u četvrtak.
Situacija u Narodnoj skupštini je mnogo komplikovanija.
Makronova centristička alijansa izgubila je većinu na parlamentarnim izborima prošle godine, primoravši vladu da računa na glasove konzervativaca za usvajanje zakona. Ljevičari i krajnje desničarski poslanici su oštro protiv, a konzervativci su podijeljeni, zbog čega je ishod nepredvidiv.
Makron je dogovorio večernju stratešku sednicu sa premijerkom Elizabet Born i ministrima zaduženim za nacrt zakona u Jelisejskoj predsedničkoj palati. Odobrenje u Narodnoj skupštini u četvrtak bi dalo planu veći legitimitet, ali umesto da se suoči sa rizikom odbacivanja, Makron bi umesto toga mogao da iskoristi svoje posebne ustavne moći da progura predlog zakona u parlamentu bez glasanja.
Portparol francuske vlade Olivije Veran rekao je u sredu da će predlog zakona nastaviti svoj put kroz zakonodavni proces, poštujući „sva pravila koja su predviđena našim Ustavom“.
Poslanik Republikanske stranke Orelijen Pradie — koji se protivi reformama — rekao je u sredu da će, ako se iskoristi ovo posebno ovlašćenje, podneti prigovor ustavnom veću, višem francuskom pravnom telu.
Mašinovođe, školski nastavnici, radnici na pristaništu, radnici u rafinerijama nafte i drugi pridružili su se sakupljačima smeća u napuštanju svojih poslova u sredu, manevrišući pored hiljada tona smeća koje se gomila na trotoarima Pariza i drugih francuskih gradova.
Ministar unutrašnjih poslova Džerald Darmanin zatražio je od gradske skupštine Pariza da primora neke od radnika na smećarima da se vrate na posao, nazivajući to pitanjem javnog zdravlja.
Gradonačelnica Pariza, socijalistkinja Anne Idalgo, rekla je da podržava štrajk. Portparol vlade Veran upozorio je da je Ministarstvo unutrašnjih poslova spremno da reaguje ako se ona ne povinuje.
Javni prevoz je u međuvremenu poremećen: Otkazano je oko 40% brzih vozova i polovina regionalnih vozova. Pariški metro je usporio, a francuske vazduhoplovne vlasti su upozorile na kašnjenja, rekavši da je 20 odsto letova na aerodromu Pariz-Orli otkazano.
Pariska policija saopštila je da je u glavnom gradu Francuske učestvovalo 37.000 ljudi, 11.000 manje nego u subotu, iako ankete pokazuju široko protivljenje zakonu o penzijama. Vodeći sindikat CGT-a rekao je da je 450.000 učestvovalo u Parizu i 1,7 miliona širom Francuske.
„Oni koji rade najteže će dobiti loš posao. Uvek je tako“, rekla je Magali Brutel, 41-godišnja medicinska sestra. „Veoma bogati ljudi bi mogli da plate više poreza — to je dobro rešenje za plaćanje starije populacije. Zašto efektivno oporezujemo najstarije i najsiromašnije?“
