Donald Tramp je ponovo postao „prvi u istoriji“, i to opet u negativnom smislu. Ovog puta on je prvi bivši predsjednik SAD protiv koga Kongres preporučuje pokretanje krivičnog postupka i čak predlaže da mu se zabrani obavljanje bilo kakvih funkcija u SAD, uključujući i najvišu.
Sve zbog uloge Donalda Trampa u jurišanju na Kapitol 6. januara 2021. godine.
Specijalni komitet Predstavničkog doma SAD u ponedeljak je sumirao rezultate godinu i po dana istrage o ovom događaju, koji je postao jedna od najdramatičnijih stranica moderne američke demokratije, i obećao da će objaviti značajan deo prikupljenih ( još uvek tajni) materijali u bliskoj budućnosti.
O značenju optužbi koje su podignute protiv Trampa i kakve posledice mogu imati, pročitajte u članku novinara EuroPravde Olega Pavljuka Kongres protiv Trampa: šta preti bivšem predsjedniku SAD zbog njegove uloge u jurišanju na Kapitol.
Da se ukratko podsetimo o kakvoj istrazi je riječ.
Gotovo odmah nakon napada na Kapitol, u Kongresu se pojavila ideja o stvaranju dvodomnog odbora za istraživanje događaja od 6. januara 2021. U Predstavničkom domu, gde je većina bila za Demokratsku stranku, inicijativa je podržana (i pored toga, pridružilo joj se nekoliko desetina republikanaca). U Senatu su to blokirali Trampovi savjeznici – kao, u stvari, dva opoziva prije toga.
Tada je predsjednica Predstavničkog doma, demokrata Nensi Pelosi, najavila stvaranje posebnog komiteta samo u donjem domu Kongresa. Počeo je da radi 1. jula 2021. u čast devet kongresmena, uključujući dvojicu republikanaca koji su kritični prema Trampu – Liz Čejni i Adama Kinzingera. Obojicu je republički nacionalni komitet zamerio (takođe prvi u istoriji: nikada nije primenio takvu sankciju protiv postojećih članova Kongresa).
Najveći dio rada specijalnog komiteta (ili skraćeno „posebnog komiteta 6. januara”) odvijao se iza zatvorenih vrata i sastojao se od saslušanja svedoka, analize dokumenata, analize drugih dokaza – snimaka telefonskih poziva, video snimaka i fotografija sa lica mesta. , komunikacija sa organima za sprovođenje zakona itd.
Ali istraga se nije ticala samo događaja od 6. januara. Umesto toga, njen fokus se može definisati kao „proučavanje Trampovog destruktivnog uticaja na izbornu demokratiju nakon predsedničkih izbora 2020. godine“.
Stoga nije iznenađujuće što se ključni nalazi odnose na ulogu bivšeg američkog predsednika.
Shodno tome, specijalni komitet je formirao pet odvojenih istražnih radnih grupa, koje su dobile neformalna „šarena“ imena.
Pored brojnih zatvorenih sastanaka, specijalna komisija je održala devet javnih sastanaka kako bi javnosti pokazala najrezonantnije materijale ili ispitala ključne svedoke.
Ukratko: Tramp je unapred odlučio da ne prizna poraz na izborima 2020, planirao je sa svojim saradnicima kampanju da ih „otkaže” – posebno pritiskom na zvaničnike na saveznom i lokalnom nivou, a tokom događaja od 6. januara podsticao je pristalice na nasilne akcije, a kada je počelo nasilje – odbio je da interveniše da uspostavi red i zakon.
Ali završni akord u ovom procesu trebalo je da bude odluka „komiteta 6. januara”, šta će sa prikupljenim materijalima.
Kompletan izveštaj sa rezultatima „posebne komisije 6. januara” trebalo bi da bude objavljen u sredu, 21. decembra, i biće to ogroman dokument.
Dovoljno je napomenuti da čak i njen „kratki” rezime, objavljen u ponedeljak, ima obim od 154 stranice.
Ovaj dokument, pored već poznatih činjenica i dokaza, sadrži i neke nove detalje – na primer, prepisku između zaposlenih u Ministarstvu pravde i Trampovog osoblja krajem 2020. – početkom 2021. godine. I neki otkrivajući detalji – pojašnjava.
U celom izveštaju je takođe objavljeno mnogo dokaza i svedočenja da je Tramp znao za vrlo verovatne nasilne akcije njemu lojalnih demonstranata – ali, u najmanju ruku, nije pokušao da to spreči.
Ali ključna odredba dokumenta koji je objavio „specijalni komitet 6. januara” je, naravno, preporuka američkom Ministarstvu pravde da pokrene krivične istrage protiv Trampa.
Grupa poslanika Predstavničkog doma predložila je četiri krivične prijave protiv Trampa.
Najozbiljniji od njih je pomaganje ili podržavanje pobune, što nosi do deset godina zatvora i zabranu obavljanja bilo kakve funkcije u Sjedinjenim Državama (da, to uključuje i predsedničku funkciju).
Ako Ministarstvo pravde utvrdi da su dokazi protiv Trampa jaki, neće biti odlaganja zvanične istrage.
Glavna figura u istrazi Specijalnog komiteta od 6. januara odgovorio je na objavljivanje novih dokaza o njegovoj ulozi u događajima starim dve godine kratkim postom koji sadrži malo pojedinosti i optužuje sve za zaveru protiv njega.
Trampova taktika je jednostavna, ali efikasna: istragu njegovih postupaka predstavite kao politički progon i kao predizbornu borbu protiv njega – uostalom, Tramp je već najavio svoju nameru da učestvuje na predsedničkim izborima u SAD 2024. godine.
Međutim, istraga protiv Trampa može da pogodi njegovu reputaciju, da ga učini „toksičnim” kandidatom, koji se pominje samo zbog skandala. I već počinje da radi.
