Dok se rat u Ukrajini nastavlja, ruske škole potpale su pod sve veći pritisak da promovišu patriotizam u učionicama.
Rezultat su promene u školskom planu i programu, časovi ideologije, pa čak i spomen-ploče i „specijalne“ klupe u učionicama u znak sećanja na poginule vojnike.
Nastavnici koji dovedu u pitanje „specijalnu vojnu operaciju“ plaše se da će ih potkazati kolege i učenici.
BBC na ruskom izveštava o godini dramatičnih i teških promena u obrazovnom sistemu.
„Bilo je jako mnogo napuštenih kuća. Kad smo se zaustavili, prvo što smo uradili je da pripremimo sebi kupku da se okupamo.
„Nismo imali problema da nađemo hranu. Ljudi su otišli, ostavili su sve za sobom. Svega je bilo u izobilju.“
Ovako je vojnik koji se upravo vratio iz Ukrajine opisao iskustva sa fronta u učionici punoj školske dece u Stavropolju.
U obrtu u odnosu na dobro razrađenu praksu pozivanja veterana iz Drugog svetskog rata da drže govore u školama, stavropoljski ćaci su iz prve ruke slušali kako ruski vojnici zauzimaju civilne domove, kradu hranu i praktično ih pljačkaju, u najnovijem ratu ove zemlje, ovaj put sa Ukrajinom.
Ovo nije jedina škola koja je pozvala ruske vojnike iz „specijalne operacije“ da pričaju deci priče o svojim „podvizima“.
Ponekad o tim posetama izveštavaju i lokalni mediji.
„Borac je pričao đacima priče o herojstvu vojnika i uzajamnom nagrađivanu vojnog bratstva“, glasio je naslov vesti o jednoj takvoj poseti školi u Tambovskoj oblasti.
Na prvi pogled, ovo bi moglo da izgleda kao produžetak tradicije da se veterani obraćaju deci povodom sovjetskog Dana pobede svakog 9. marta.
Ovih dana, međutim, deci ne govore samo veterani, malo ih je uopšte ostalo u životu, već i deca rođena u ratno vreme, baš kao i civilne žrtve iz opsade Lenjingrada koje se uprkos poodmaklim godinama i dalje pojavljuju u školama.
Ali, kao što je za BBC rekla srednjoškolka Sofija (ime promenjeno), mnogi gostujući govornici prestali su da pričaju o Drugom svetskom ratu.
„Preživeli nam je iznosio vlastite stavove o onome što se danas dešava u Ukrajini. Rekao je da tamo ima nacista i da su oni digli u vazduh most na Krimu. Nisam želela da ga slušam. Zvučalo je kao da se Rusija uvek bori protiv nekog zla, bilo da su to ljudi netradicionalnih orijentacija ili nacisti.
„Nisam to mogla da razumem – on nije bio političar niti ekonomista. Bio je samo običan devedesetogodišnjak. Sve nas je bilo sramota zbog njega, samo smo ćutali“, kaže Sofija ljutito.
Đaci koji propuste susret sa pravim vojnicima koji su učestvovali u invaziji na Ukrajinu i dalje mogu da im pišu.
Tokom zime organizovana je inicijativa u školama na nacionalnom nivou nazvana „Pismo vojniku“.
U Sankt Peterburgu, profesorku engleskog jezika Larisu njena direktorka je zamolila da organizuje učešće đaka u tom projektu.
Ona je to odbila.
„Ja pišem pisma zatvorenim opozicionim političarima Vladimiru Kara Murzi, Liliji Čaniševoj i Navaljnom.
„Imam kome da pišem, neću pisati pismo vojniku niti puniti glavu deci tim glupostima“, rekla je Larisa.
Ona je za BBC rekla da je školska administracija na kraju uvažila njen prigovor i prestala da vrši pritisak na nju, ali su njeni odnosi sa zvaničnicima škole sada veoma zategnuti.
Nisu svi spremni da zauzmu stav.
Mnogi nastavnici se danas pozivaju na nacionalni slogan: „Svi za front, svi za pobedu“, a postoje i izveštaji o deci koja se podstiču da šiju kamuflažne mreže i izrađuju sveće za rovove.
U teatralnoj i sablasnoj prosvetnoj politici, pristup školama dozvoljen je i mrtvim vojnicima.
Naime, u mnogim školama su organizovane „klupe heroja“, u znak sećanja na bivše učenike koji su se prijavili u vojsku i poginuli u Ukrajini.
U jednoj učionici u Kemerevskoj oblasti, klupa je ukrašena velikim slovom „Z“ i portretom 21-godišnjeg Andreja Voronova.
On je završio školu 2018. godine, sanjao o tome da postane doktor i diplomirao kao veterinarski tehničar.
Godine 2021. bio je regrutovan u vojsku, a potom, poput mnogih, potpisao je ugovor da postane redovan vojnik i poginuo u Ukrajini.
Priča o 21-godišnjem Kirilu Saikinu iz Krasnodara je veoma slična.
On je pozvan u vojsku 2021. godine, potpisao je ugovor posle tri meseca i poginuo u Ukrajini u leto 2022. godine.
Od njega je sada samo ostala nalepnica na „klupi heroja“.
Jedna škola u Čiti već ima dve „klupe heroja“ – jedan bivši đak poginuo je u Ukrajini u 21. godini, dok je drugi u 28. godini.
Ponekad se preimenuju čak i čitave škole.
BBC na ruskom izveštavao je o školi u Vladivostoku kojoj je promenjeno ime u znak sećanja na Jevgenija Orlova, koji je poginuo u „specijalnoj operaciji“.
Orlov je bio plaćenik grupe Vagner koji se borio i u Donbasu i Siriji.
Sofijina srednja škola nema „klupu heroja“.
Ali, one su počele da niču u njenoj staroj školi, koju ona i dalje prati na društvenim mrežama.
„Oni govore – ako ste čist odlikaš, dobićete klupu heroja.
„Ne bih volela da sedim u klupi heroja“, objašnjava ona.
„Žao mi je ljudi koje šalju na front, ali ne bih volela da sedim u jednoj od tih klupa. Uvek bih se sećala da sam u školi sedela u klupi na kojoj je bilo ispisano ime mrtvog čoveka.“
„Kad je započeo rat, upravo sam odlazila do škole, slušajući na slušalicama Eho Moskvi (liberalnu moskovsku radio stanicu koja je u međuvremenu zatvorena)“, kaže nastavnica iz osnovne škole Marina (ime joj je izmenjeno).
„Otišla sam da ostavim kaput i videla kolege kako ćaskaju u garderobi kao da se ništa nije dogodilo.“
Kad su njeni đaci počeli da je ispituju o ratu, Marina je predosetila da mora da „drži jezik za zubima“.
Ali nije mogla u potpunosti da izbegne tu temu.
„U našoj školi imamo spomen-ploču posvećenu 20-godišnjaku koji je poginuo u Čečeniji“, kaže nam ona.
„Sećam se kad su je postavljali, njegova majka je stajala ispred i zurila u nju. Sećam se da sam pomislila – da li ovoj majci treba ta ploča ili njen sin živ? To sam i rekla deci.“
U školi u Jekaterinburgu, jedan peti razred proveo je čas muzičkog učeći o Šamanovoj „Ja sam Rus“, pop pesmi sa prvih mesta top lista koja se pušta svuda otkako je počela invazija.
U Krasnodaru, deca u jednoj školi pevaju pesme o ozloglašenim pro-ruskim komandantima iz Donbasa „Giviju“ i „Motoroli“ (obojica su poginula u borbama sredinom 2010-tih).
A u ruskom srednjem školstvu testiran je i novi kurs o „Luganskoj narodnoj miliciji“.
Ima mnogo takvih slučajeva, ali to su obično lične inicijative škola ili pojedinih nastavnika, a ne zvanična politika.
Ipak, seizmičke promene se dešavaju.
Isprva su bile osetne u ruskim školama neposredno posle invazije u februaru 2022. godine, kad je pokrenuta nova tradicija podizanja ruske zastave.
Uvedeni su časovi ideologije, nazvani „Razgovori o važnom“, kao i „sveruski“ časovi na kojima su deca učila kako „specijalna operacija“ spasava narod Donbasa i da će zapadne sankcije samo ojačati ruske uvozne zamene.
Ključna stavka novog školskog plana i programa je poseban naglasak na istoriji.
Krajem aprila, Sergej Kravcov, ministar prosvete, započeo je priređivanje udžbenika za treći razred srednje škole, sa „specijalnom vojnom operacijom“ kao centralnom temom.
Jedan od autora novog udžbenika je niko drugi do Vladimir Medinski, Putinov pomoćnik i bivši ministar kulture.
Novi materijal sadrži „razloge za pokretanje specijalne operacije“.
Kravcov je izjavio da će novi udžbenik biti dostupan na početku nove školske godine 1. septembra, posle čega će se pitanja o „specijalnoj operaciji“ pojavljivati i na ispitima iz istorije.
Neki ruski udžbenici takođe su počeli da izbegavaju reč „Kijev“.
U izveštaju nezavisnog medija MediaZona kaže se da će učenici četvrtog razreda koji uče o Svetom Vladimiru, knezu iz 10. veka koji je doneo hrišćanstvo u buduću Rusiju, sada učiti da je on kršten u „glavnom gradu“ umesto u Kijevu, koji je u ono vreme bio sedište njegove kneževine.
U novembru prošle godine, dok je Državna duma razmatrala potpunu zabranu „gej propagande“, ministar prosvete počeo je da iščitava udžbenike u potrazi za informacijama koje „negiraju porodične vrednosti ili promovišu netradicionalne seksualne odnose ili neposlušnost prema roditeljima“.
Kravcov je naložio proces provere udžbenika pre nego što počnu da se koriste u školama.
Rat se ne uvlači u škole samo preko udžbenika.
Ministarstvo prosvete već je odobrilo „časove iz osnova bezbednosti života“ koji uključuju osnovnu vojnu obuku.
Školski đaci ponovo će učiti rukovanje kalašnjikovima i ručnim granatama kao u sovjetska vremena.
Lider stranke Pravedna Rusija Sergej Mironov pozdravio je u intervjuu to što će sada mladi ljudi biti pripremljeniji za rat.
„Čak ni mnogi dobrovoljci nemaju odgovarajuće iskustvo u aktivnoj borbi. Uvođenje ovih časova u škole će sistematski pripremiti građane za mogući sukob sa neprijateljem.“
Sergej Kravcov je potvrdio da će u sklopu programa „bezbednosti života“ biti specijalnih časova koje će držati veterani „specijalne operacije“ (a koji će u međuvremenu proći obuku za rad sa decom).
Međutim, vlada zabrinutost da pojedinci koji će dolaziti u škole ne samo da imaju vrlo malo pedagoškog iskustva, već i da možda pate od simptoma post-traumatskog stresnog poremećaja.
Rusko ministarstvo zdravlja procenilo je da između tri i 11 odsto vojnika koji se vrate iz rata pate od PTSP-a, što je cifra koja skače na 30 odsto među ranjenicima.
Na sastanku upravnog odbora Ruskog udruženja za razvoj pedagoškog obrazovanja, Kravcov je nagovestio planove da se organizuju „Razgovori o važnom“ i za roditelje.
On tek treba da objasni kako bi to funkcionisalo.
Međutim, nisu sve Kravcovljeve ideje sprovedene u praksu.
U proleće 2022. godine, ministar je najavio da će se istorija uskoro predavati od prvog razreda, zbunivši mnoge nastavnike, jer sva deca u tom uzrastu još ne znaju ni da čitaju.
Kravcovljevo ministarstvo potom je moralo da pojasni da je on mislio na vannastavne aktivnosti, kao što su odlasci u muzeje.
„Ne radim Tarasa Buljbu sa decom ove godine“, priznaje nastavnica iz osnovne škole Marina, govoreći o klasiku Nikolaja Gogolja o Kozacima.
Ona predaje u regionalnoj prestonici u centralnoj Rusiji.
„Otišla sam kod direktora škole i rekla, neću da lažem ili izbegavam pitanja. Gde se dešava priča? Ko su tačno ti Rusi i zašto ih Gogolj naziva tako? Kojim jezikom govore ti likovi, za šta se oni bore? A šta je sa Belorusijom, šta se dešava sa njom sada?
„Koncept ‘Novorusije’ nam se sve više nameće, ne možete ga izbeći. Možda će neka od dece otići kući i razgovarati sa roditeljima, možda će neko čuti nešto što mu se ne dopada. Strašno je plašiti se vlastitih đaka“, izjavila je Marina.
Nastavnici imaju razloga da strahuju od potkazivanja.
Već je bilo nekoliko desetina slučajeva da su nastavnici kažnjeni zbog anti-ratnih stavova.
U avgustu 2022. godine, Irina Gen osuđena je na petogodišnju uslovnu zatvorsku kaznu zbog širenja „lažnih vesti“ o vojsci.
Nju je prijavio osmak iz njene škole u Penzi, koji je snimio njene antiratne izjave.
Ali i nastavnici prijavljuju vlastite đake.
Postojao je ozloglašeni slučaj trinaestogodišnje Maše Moskaleve iz Jefremova.
Na času likovnog, Maša je nacrtala rusku raketu kako pogađa ukrajinske civile.
Škola se žalila policiji.
Mašina porodica je stavljena pod nadzor, a njen otac je na kraju dobio dvogodišnju zatvorsku kaznu zbog „diskreditovanja vojske“ na društvenim mrežama.
Maša je poslata u dom za nezbrinutu decu, a potom kod majke, sa kojom nikad nije živela.
To nije bio jedini slučaj.
U novembru, nastavnica Varave Joliker prijavila je devojčicu policiji.
Desetogodišnjakinja je izostala sa „Razgovora o važnom“, promenila profil na društvenim mrežama u ukrajinski mural i pokušala da razgovara sa drugovima u odeljenju o Zelenskom.
Devojčica i njena majka odvedene su pravo u policijsku stanicu, gde je socijalna služba stavila porodicu na poseban spisak.
U Uljanovsku je nastavnica izgubila odeljenje zato što je predložila da njena škola bude preimenovana po njenom mužu, bivšem direktoru koji je predavao u njoj pedeset godina.
Umesto toga, škola je dobila ime po majoru poginulom u Ukrajini, a njene kolege su je nazvale izdajnicom zato što sa đacima nije uspela da sakupi pakete pomoći za borce u ratu.
U Permu je jedna učiteljica nazvala đaka izdajnikom zato što je zakasnio na „obeležavanje Dan branilaca otadžbine“.
„Kopile jedno. Znaš koliko je u ovom trenutku takvih kao što si ti u Ukrajini?“, rekla je učiteljica na snimku koji su načinila deca.
„Moraš da se sabereš i dovedeš u red, zašto je uvek ovako sa dečacima? Znaš li ti koji je dan danas?“
Sudija je, međutim, stao na stranu dečaka kad je slučaj završio na sudu, kaznivši novčanom kaznom učiteljicu zato što ga je uvredila.
Ona je dala otkaz.
Potkazivanje je postao i način za razrešenje starih sporova.
Direktorka jedne moskovske škole prijavila je roditelje policiji pošto su se požalili na zatvaranje aule, neurednu menzu i nepravedno otpuštanje iskusnih nastavnika.
Ona je tvrdila da su je oni uznemiravali.
Pogledajte kako je izgledalo matursko veče među ruševinama
I ćaci i nastavnici se plaše potkazivanja i to s valjanim razlogom.
Larisa, nastavnica engleskog iz Sankt Peterburga, razgovarala je na početku invazije malo o ratu sa svojim starijim đacima.
„Krenuću na engleskom, a onda ću se prebaciti na ruski. Objasniću vam kako je nastao fašizam u Dvadesetom veku u Italiji, a potom se proširio na Nemačku. I prolaziću kroz paralele“, glasili su neki časovi.
Međutim, Larisa je izbegavala jedno odeljenje, znajući da mu je razredni starešina „proputinovska gospođa“, koja je istovremeno i zamenica direktorke.
Nekoliko nedelja kasnije, Larisa se sukobila sa „proputinovskom gospođom“.
Ogorčena ćutanjem u zajednici, želela je makar da pokrene peticiju protiv rata.
Zamenica direktorke je „počela da mi dokazuje da ukrajinska država ne postoji“.
„Vi ne poznajete istoriju!“, uzvratila je Larisa.
„Proputinovska gospođa“ se, međutim, uvredila.
„Narednog dana me je direktorka izvela sa časa. Nije mi dozvolila da kažem bilo šta, samo mi je jasno stavila do znanja da ako budem nastavila da držim govore protiv vlade i napadam kolege, moraće da prosledi moj slučaj policiji.“
I, nakon toga, ona je prestala da razgovara sa kolegama o ratu.
