Na trećem mestu se nalazi kandidat radikalnih nacionalista Slavomir Mencen sa predviđenih 13 odsto glasova. Iza njega su kandidat demohrišćana, predsednik Sejma Šimon Holovnja sa 6 odsto, kao i kandidat Levice Adrian Zandberg sa istim procentom. Ostali kandidati balansiraju na granici od pet odsto ili su ispod nje.
Premijer Donald Tusk i predsednik Andžej Duda apelovali su na Poljake da glasaju u što većem broju. Tusk se zaklinjao da je dužnost predsednika da ostane vanstranački, ali je na kraju kampanje podržao svog kandidata Navrockog. Duda je upozorio na mogućnost da opozicija ne prizna ishod izbora, pozivajući na jedinstvo.
Tusk naglašava da se ne bira samo šef države, već i vrhovni komandant oružanih snaga u svetlu ruske agresije u Ukrajini. On apeluje na obnovu pravne države, koja je trenutno ugrožena zbog veta opozicije na zakone. Poljska treba da učvrsti svoj uticaj u Evropskoj uniji.
Duda poziva birače da izaberu šefa države koji će očuvati reforme iz osam godina vlasti konzervativnih nacionalista. Zbog autoritarnih elemenata, Poljska je bila u sporu sa EU, a sredstva iz fondova su joj bila zamrznuta.
Afera oko Navrockog dodatno komplikuje situaciju, jer su se pojavili dokazi o njegovim sumnjivim poslovima. Njegova poznanstva sa huliganima i kriminalcima ne utiču na podršku stranke Pravo i Pravda.
Prema anketama, afera najviše utiče na neodlučne birače, kojih je između 8 i 13 odsto. Ispitivanja pokazuju da Tšaskovski ima prednost u drugom krugu, ali sa samo četiri odsto više od Navrockog. U vladajućoj koaliciji raste bojazan od ponavljanja izbora iz 2015. godine, kada je izabran nepoznati kandidat Duda.
