Italija je, zajedno s ostalim članicama NATO-a, pristala da značajno poveća izdvajanja za odbranu tokom naredne decenije, ali vlada Đorđe Meloni već radi na domišljatim načinima da taj trošak što manje optereti ionako iscrpljene javne finansije.
Za razliku od Španije, koja je otvoreno rekla da ne može ići znatno iznad starog NATO cilja od dva odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), Italija je prošle sedmice na samitu pristala na uslove koje je postavio američki predsjednik Donald Tramp, obavezavši se na pet odsto do 2035, makar na papiru.
Meloni, svjesna da istraživanja javnog mnjenja pokazuju kako je povećanje vojne potrošnje izrazito nepopularno među Italijanima, pokušala je da ih umiri po povratku sa samita, piše agencija Rojters.
“Ovo su neophodni troškovi, ali smo odlučni da ne preusmjerimo ni jedan jedini euro sa ostalih prioriteta vlade”, rekla je novinarima.
Italijanska izdvajanja za odbranu iznosila su samo 1,5 odsto BDP-a 2024. godine, što je pri samom dnu među 32 članice NATO-a.
Rojters navodi da je vlada ove godine dostigla cilj od dva odsto uglavnom kroz kreativnu računovodstvenu gimnastiku uključivši, između ostalog, i penzije za vojnike te troškove obalske straže, koji se ranije nisu računali.
Međutim, ispuniti novi cilj biće daleko teže. Na papiru, kako navodi Rojters, to bi zahtijevalo povećanje potrošnje za više od 60 milijardi eura, što je ogroman zadatak za zemlju koja ima drugo najveće zaduženje u eurozoni – 135 odsto BDP-a.
Evropska komisija (EK), koja takođe poziva države članice Evropske unije da povećaju izdvajanja za odbranu, uvela je takozvanu “klauzulu o izuzeću” iz fiskalnih pravila, kojom se dozvoljava rast potrošnje do 1,5 odsto BDP-a godišnje do 2028. godine.
Međutim, Italija ima manje prostora da koristi ovu klauzulu jer se njen deficit već smatra previsokim.
Prema riječima italijanskih zvaničnika, Meloni planira da udvostruči ovogodišnji pristup, tako što će u rashode za odbranu uvrstiti i budžetske stavke koje s vojskom nemaju mnogo veze, nadajući se da će NATO i EK zažmuriti na takav manevar.
Italija, treća po veličini ekonomija eurozone, mogla bi poslužiti kao lakmus test za ostale članice NATO-a koje su takođe pristale na cilj od pet odsto, ali se suočavaju sa velikim izazovima da ga dostignu, ističe Rojters.
Rim razmatra da među izdatke za odbranu uključi civilnu infrastrukturu poput luka, brodogradilišta, pa čak i ambiciozni, odavno planirani most koji bi povezao Siciliju sa kopnom, kažu zvaničnici.
Italija bi mogla poslužiti kao lakmus test za ostale članice NATO-a koje su takođe pristale na cilj od pet odsto, ali se suočavaju sa velikim izazovima da ga dostignu
Italija planira da uloži 206 milijardi eura u modernizaciju željeznica i još 162 milijarde za puteve i auto-puteve, prema jednoj parlamentarnoj analizi zasnovanoj na podacima vlade. Mnogi od tih projekata sada bi mogli dobiti oznaku odbrambenih i bezbjednosnih investicija.
“Veliki dio planiranih infrastrukturnih ulaganja potpada pod NATO parametre jer imaju dvostruku namjenu”, izjavio je za Rojters zamjenik ministra saobraćaja Edoardo Riksi.
Na upit Rojtersa EK je saopštila da je na Italiji da odluči da li je osnovna svrha neke infrastrukture vojna ili civilna.
Jedan zvaničnik NATO-a je poručio da članice moraju imati “uvjerljiv put” ka ispunjenju obećanja o vojnoj potrošnji, uz godišnje planove koji pokazuju kako će podržati ta povećanja.
U podsticajnom tonu za italijanske planove, dodao je: “Potrebne su nam civilne saobraćajne mreže koje mogu podržati vojnu mobilnost. Osim tenkova, borbenih aviona i ratnih brodova, trebaju nam putevi, željeznice i luke”.
Italija je već identifikovala strateške infrastrukturne projekte u vrijednosti od čak 483 milijarde eura koji treba da budu završeni u narednim godinama, što znači da ne nedostaje potencijalnih projekata za uključivanje u odbrambenu potrošnju.
Novi NATO cilj uključuje osnovnu komponentu odbrambenih izdataka, koji moraju dostići 3,5 odsto BDP-a do 2035, kao i dodatnu komponentu u oblasti bezbjednosti u širem smislu, u vrijednosti od 1,5 odsto.
Unapređenje luka u sjevernim gradovima Trst i Đenova, kao i brodogradilišnog i remontnog centra u obližnjoj La Speciji, bila bi prihvatljiva za ispunjenje NATO kriterijuma, rekao je Riksi.
“Ako treba da gradite, popravljate i održavate vojne brodove, kao i da transportujete trupe i vojnu opremu, morate imati adekvatnu infrastrukturu za to”, rekao je.
Rojters piše da je vrijeme takođe ključni faktor. Pošto opozicija lijevog centra tvrdi da će vojna potrošnja oduzeti sredstva socijalnoj državi, Meloni želi da odloži bilo kakva povećanja do poslije narednih izbora zakazanih za 2027, navode zvaničnici.
“Pravi izazov za Meloni nije iznos, već tajming”, rekao je Frančesko Galijeti, osnivač istraživačkog centra za političke rizike Policy Sonar iz Rima.
Italija će 2027. takođe moći u potpunosti da iskoristi fiskalnu fleksibilnost EU – pomenutu “klauzulu o izuzeću”, pod uslovom da do 2026. smanji deficit ispod tri odsto BDP-a, kako je planirano.
Zbog toga je Rim uspješno lobirao kod NATO saveznika da se izbjegne uvođenje minimalnog godišnjeg povećanja vojnih troškova, rekao je zvaničnik upoznat sa pregovorima, dodajući da je Italija takođe bila ključna u odlaganju roka za dostizanje cilja od pet odsto sa prvobitno planirane 2032. na 2035. godinu.
“Poruka je jasna – Italija će učiniti ono što mora da ispuni svoje obaveze prema NATO-u, ali će to činiti svojim tempom”, rekao je Galijeti.
