Globalne akcije su se pomješale nakon što je Vall St prekinuo niz gubitaka

Globalne akcije su se pomješale nakon što je Vall St prekinuo niz gubitaka

Akcije su porasle na ranom evropskom trgovanju nakon zatvaranja uglavnom niže u Aziji uoči objavljivanja podataka o potrošačkim cenama u SAD.

Merila su napredovala u Parizu, Londonu, Tokiju i Sidneju, ali su pala u Hong Kongu, Šangaju i Seulu. Cene nafte su porasle, dok su se američki fjučersi smanjili.

Petak će doneti osnovnu potrošnju za ličnu potrošnju u SAD, ili PCE indeks cena, koji meri promene u cenama potrošačkih dobara i usluga, isključujući hranu i energiju. Prognoze su za umerena povećanja kako se nagla inflacija smanjuje kao odgovor na ublažavanje problema u lancu snabdevanja i viših kamatnih stopa.

Nemački DAKS je ojačao 0,1% na 15.488,24, a CAC 40 u Parizu je dodao 0,2% na 7.331,57. Britanski FTSE 100 je ojačao 0,3% na 7.928,14. Budućnost za Dov Jones Industrial Average pala je za 0,2%, dok je za S&P 500 pala za 0,3%.

Japan je prijavio da je njegov osnovni indeks potrošačkih cena, isključujući nestabilnu svežu hranu, u januaru porastao najviše u poslednjih 41 godinu. Ali kandidat za čelo njene centralne banke, ekonomista Kazuo Ueda, rekao je poslanicima da se zalaže za održavanje referentne kamatne stope Japana blizu nule kako bi se osigurao stabilan rast.

Očekuje se da će Ueda naslijediti guvernera BOJ-a Haruhiko Kurodu kada se povuče u aprilu nakon dva petogodišnja mandata obilježena neviđenim ublažavanjem. Promena rukovodstva je podstakla spekulacije o mogućoj promeni ultra-labavog monetarnog stava, iako je Ueda nastojao da rasprši takva očekivanja.

Plate u Japanu nisu uspele da održe korak sa rastom cena, a zabrinutost zbog potencijalne globalne recesije dovela je do toga da BOJ bude oprezan da promeni kurs.

„Potrebno je vreme pre nego što se pojave efekti monetarne politike“, rekao je Ueda u parlamentu, napominjući da su poskupljenja dostigla vrhunac.

Tokijski indeks Nikkei 225 je dodao 1,3% na 27.453,48, a S&P/ASKS 200 u Australiji je ojačao 0,3% na 7.307,00.

U Hong Kongu, Hang Seng indeks je izgubio 1,7% na 20.010,04 dok je Shanghai Composite indeks pao 0,6% na 3.267,16. Južnokorejski Kospi izgubio je 0,6% na 2.423,61.

Indijski Sensek je pao za 0,4 odsto, a akcije su takođe pale u Tajvanu i Bangkoku.

U četvrtak je S&P 500 porastao za 0,5% za svoj prvi porast u pet dana, dok je Dov industrijski indeks napredovao za 0,3%. Nasdak kompozit je porastao za 0,7%.

Tehnološke akcije i akcije sa visokim rastom nedavno su se borile zbog brige o porastu kamatnih stopa. Oni se smatraju nekima od najugroženijih jer Federalne rezerve povećavaju stope kako bi pokušale da obuzdaju inflaciju.

Visoke stope utiču na cene investicija, posebno onih koje se smatraju najrizičnijima, najskupljima ili onih čiji je veliki rast u budućnosti. Oni takođe povećavaju rizik od recesije jer usporavaju ekonomiju.

Duža lista izveštaja pokazala je da je američka ekonomija u jačem stanju nego što se očekivalo, što povećava nadu da će recesija biti izbegnuta. Ali to je takođe primoralo Volstrit da poveća svoje prognoze o tome koliko će Fed uzeti kamatne stope i koliko će ih dugo zadržati.

Manje radnika se prošle sedmice prijavilo za naknadu za nezaposlene nego što se očekivalo, što je najnoviji pokazatelj da je tržište rada i dalje otporno. U odvojenom izveštaju se navodi da je ekonomski rast verovatno bio nešto slabiji u poslednja tri meseca 2022. nego što se ranije procenjivalo. Ali američka ekonomija je i dalje rasla po 2,7% godišnje stope.

Povećana očekivanja Volstrita u pogledu stopa i Fed-a bila su najočitija na tržištu obveznica, gde su prinosi trezora ovog meseca porasli. Oni su u četvrtak malo popustili, skinuvši deo pritiska sa akcija.

Prinos na 10-godišnji trezor, koji pomaže u određivanju kamatnih stopa na hipoteke i druge važne kredite, pao je na 3,86% rano u petak sa 3,93% kasno u sredu. Ranije ove nedelje dostigao je 3,95%, približavajući se najvišem nivou od novembra.

Na drugom trgovanju u petak, američka referentna sirova nafta je porasla za 73 centa na 76,12 dolara po barelu u elektronskom trgovanju na berzi u Njujorku.

Nafta Brent, osnova za određivanje cena za međunarodnu trgovinu, porasla je za 75 centi na 82,70 dolara po barelu.

———

Doprineo je pisac AP Business Iuri Kageiama.