U tom incidentu je poginula 81 osoba, od čega 13 dece.
Amato je, ograđujući se da za to nema čvrste dokaze, rekao i da je Italija signalizirala Gadafiju šta se sprema, zbog čega se on nije ni ukrcao u vojni avion, prenosi Tanjug pisanje agencije Ansa.
„Postojao je plan da se gađa avion kojim je Gadafi putovao, ali je on izbjegao zamku jer ga je upozorio Betino Kraksi“‘, rekao je Amato, aludirajući na pokojnog lidera italijanske Socijalističke partije i bivšeg premijera te zemlje.
Gadafi se tada avionom vraćao sa konferencije u Jugoslaviji, a francuska vojska je greškom pogodila civilni avion.
„Sada Jelisejska palata može da opere sramotu koja muči savjest Pariza“, rekao je Amato.
Radarski snimci su u večeri kada je avion oboren pokazivali pojačanu aktivnost letjelica na nebu, a prema riječima Amata, najkredibilnija verzija je da je postojala odgovornost francuskih aviona, koji su 27. juna 1980 zajedno sa američkim učestvovali u vojnim vježbama.
NATO je tada planirao „simulaciju vježbe sa brojnim avionima u kojoj bi bili ispaljeni projektili“ a Gadafi meta, rekao je Amato.
Đulijano Amato, koji sada ima 85 godina, rekao je da je 2000, kada je bio premijer, pisao i tadašnjim predsjednicima SAD i Francuske Bilu Klintonu i Žaku Širaku zahtijevajući da razjasne šta se desilo, ali da mu nisu odgovorili.
Premijerka Đorđa Meloni pozvala je Amata da iznese sve dokaze koje ima, ali je on istakao da su njegove izjave plod ličnih zaključaka.
Vicepremijer i ministar spoljnih poslova Antonio Tajani rekao je da je Amato izneo „svoju verziju“ onoga što se dogodilo, dodajući da je na pravosudnom sistemu da utvrdi istinu.
