Evropska unija je hitno pozvala kompanije koje se bave proizvodnjom aluminijuma i cinka da ispitaju mogućnost proizvodnje sada kritičnih metala galijuma i germanijuma budući da je Kina uvela mjere ograničenja izvoza ovih metala neophodnih u industriji poluprovodnika.
Ova odluka Pekinga, koja stupa na snagu 1. avgusta, izazvala je paniku u Briselu, Vašingtonu i Tokiju u težnji da se pomenuti materijali pronađu van najveće azijske privrede a ujedno većinskog proizvođača svjetskog galijuma i germanijuma.
EU se obratila grčkom proizvođaču aluminijuma „Mitilinos enerdži & metals“ insistirajući na tome da uvrsti proizvodnju galijuma kao nusproizvoda u svojoj rafineriji koja pretvara boksit u glinicu (aluminjumov-oksid), preneo je „Fajnenšel tajms“.
EU inače nabavlja 71 odsto svog galijuma i 45 odsto germanijuma iz Kine, a postoji tek nekoliko kompanija izvan te azijske zemlje koje mogu da proizvode metale visoke čistoće koji se koriste u proizvodnji čipova, solarnih fotonaponskih ćelija i optičkih vlakna.
Međutim, problem je u tome što je stanje u evropskom metalurškom sektoru već teško, a predlog kompanijama da ulože desetine miliona evra u proizvodnju galijuma a bez državne podrške koja bi doprinijela da se izbore s visokim troškovima energije u regionu i rastućom inflacijom, situaciju čini još gorom.
„Shvatamo da Kina može da nam zavrne ruku . Evropa je rekla – hajde da povećamo proizvodnju, rafinerije glinice to mogu da podnesu, ali poslednji put kada sam osmotrio situaciju, polovina proizvođača je prestala da posluje. Kada ne možete konkurentno da proizvedete svoju glavnu robu jer su uslovi tako apsurdno problematični, možda bi bilo idiotski ulagati u nusproizvod koji je galijum“, istakao je jedan od rukovodioca gorepomenute grčke firme Nik Keramidas.
Podaci agencije „Fastmarkets“ pokazali su da je cena galijuma porasla za 28 odsto od kineske objave.
Ovo inače nije prvi put da se Brisel suočava s nestašicom uzrokovanom kineskim akcijama. Unija je ranije uložila slične napore da poveća domaću proizvodnju magnezijuma nakon što je Kina smanjila proizvodnju 2021. godine zbog nestašice energije.
Ograničenje izvoza materijala koji su ključni i za zelenu tranziciju iz Pekinga usledilo je nakon što je Holandija sledila Japan i SAD u ograničavanju prodaje vrhunske opreme za proizvodnju čipova u inostranstvu.
