Fredi Verslujs ne voli da ga nazivaju dilerom oružja. Ali on ima veliko skladište puno polovnih rezervoara za prodaju.
Stojeći pored desetina nemačkih tenkova Leopard 1 i drugih vojnih vozila u prohladnom skladištu u istočnoj Belgiji, Verslujs je naglasio da je izvršni direktor dve odbrambene kompanije sa širokim spektrom aktivnosti, kao što je pravljenje senzora za svemirske letelice.
Ali kupovina i prodaja oružja takođe je deo njegovog posla. A tenkovi su ga doveli u centar pažnje poslednjih nekoliko dana, jer se upustio u javnu bitku sa belgijskim ministrom odbrane Ludivin Dedonder oko mogućnosti da ih pošalje u Ukrajinu.
Dok su se druge zapadne zemlje poslednjih nedelja obavezale da će poslati glavne borbene tenkove da pomognu Ukrajini da odbije rusku invaziju, Belgija se nije pridružila toj grupi, pre svega iz jednog razloga: nema više tenkova. Poslednje od njih – seriju od 50 – prodao je Versluisovoj kompaniji pre više od pet godina.
Upitan zašto je kupio tenkove, Verslujs, srebrnokosi muškarac u srednjim 60-im, rekao je da je to bio poslovni model njegove kompanije – kupovala je neželjenu vojnu opremu u nadi da će je neko drugi želeti u budućnosti.
„Još uvek ima zemalja u svetu koje imaju ove tenkove Leopard 1. Tako da uvek postoji mogućnost ili da se prodaju rezervni delovi ili da se prodaju dodatni rezervoari“, rekao je on.
Ali, dodao je: „Naravno, to je kockanje… Možda ćemo sutra morati da ih uklonimo (ili) 10 godina kasnije oni i dalje mogu biti tamo.
Dedonder je rekao da je vlada istražila ideju o otkupu tenkova kako bi ih poslala u Ukrajinu. Ali ona je rekla da su cene koje su navedene kao „nerazumne” i „ekstremno visoke”. Tankovi koji se prodaju po ceni od 10-15.000 evra nude se na prodaju po 500.000 evra, iako nisu u funkciji, rekla je ona.
Ova prepirka naglašava nevolju sa kojom se suočavaju zapadne vlade dok se bore da pronađu više oružja za Ukrajinu nakon skoro godinu dana intenzivnog ratovanja – oružje koje su odbacili kao zastarelo sada je u velikoj potražnji, a mnogo je sada u rukama privatnih kompanija.
Dedonder nije navela Versluisovu kompaniju, OIP Land Sistems, u svojim optužbama. Ali Verslujs je siguran da je on njena meta. Dedonder je odbio zahtev za intervju.
Verslujs je preduzeo neobičan korak da izađe u javnost kako bi osporio ministrove tvrdnje, nudeći redak uvid u funkcionisanje preduzeća koje često više voli da ostane prikriveno.
Verslujs je rekao da je njegova firma kupila 50 tenkova za oko 2 miliona evra i da su samo 33 bila upotrebljiva. To bi značilo jediničnu cenu od 40.000 evra za 50 rezervoara, ili nekih 60.600 evra za 33.
Rekao je da bi njegova prodajna cena mogla da se kreće od nekoliko stotina hiljada do blizu milion evra, ali da bi to uključivalo radove na remontu rezervoara, za koje je insistirao da bi mogli biti veoma skupi.
Zamena sistema koji kontroliše pucnjavu mogla bi da košta 350.000 evra po rezervoaru, a zamena azbesta u motoru 75.000 evra, rekao je on. Svaki tenk je morao da se proceni pojedinačno.
„Još uvek moramo da pogledamo kakav je njihov stvarni status i šta moramo da potrošimo na njih da bismo ih učinili odgovarajućim“, rekao je on.
Kao deo svoje javne ofanzive, Verslujs je novinarima obilazio svoje skladište na periferiji provincijskog grada Turnea. Podseća na vojni hipermarket, ispunjen redovima tenkova Leopard 1 u prašnjavo zeleno-crnoj kamuflaži i mnoštvom drugih vojnih vozila, zajedno sa policama naslaganim rezervnim delovima i gomilama trake.
U svojoj prodajnoj prezentaciji, Verslujs takođe naglašava da bi remontovani tenkovi Leopard 1 mogli da budu spremni za bojno polje za nekoliko meseci – mnogo brže nego novi modeli koji se danas naručuju, za čije će proizvodnje biti potrebne godine.
Leopard 1 je prethodnik tenkova Leopard 2 koje su Nemačka, Poljska, Finska i druge zemlje dogovorile prošlog meseca da pošalju Ukrajini. Lakši je od Leoparda 2 i ima drugačiji tip glavnog pištolja. Modeli u Versluisovom skladištu poslednji put su unapređeni 1990-ih.
Johan Mišel, analitičar istraživačkog centra Međunarodnog instituta za strateške studije, rekao je da tenkovi Leopard 1 ne bi bili toliko vredni na bojnom polju kao njihovi naslednici.
Ali, rekao je on, oni bi i dalje mogli da budu od neke koristi u borbi protiv starijih ruskih tenkova i u podršci pešadijskim jedinicama, posebno ako bi bili ponovo opremljeni po visokim standardima.
Ako Belgija ne otkupi tenkove, druga zemlja bi mogla da ih kupi za Kijev. Verslujs je rekao da je razgovarao sa nekoliko evropskih vlada o toj opciji.
Prošle godine, Britanija je kupila 46 borbenih vozila pešadije od njegove firme za Ukrajinu i poslala inženjere koji su radili danonoćno da ih preurede, rekao je Verslujs.
Međutim, za svaki izvoz Leoparda 1 bilo bi potrebno odobrenje iz belgijskog regiona Valonije, gde je sedište kompanije, i iz Berlina, jer je tenkove proizvodila nemačka firma KMV.
Verslujs je uglađen prodavac, koji se bavi imenima, brojevima modela i cenama brojnih delova vojne opreme. Radio je kao inženjer u belgijskoj vojsci pre nego što je krenuo u posao.
Iako mu se ne sviđa etiketa „trgovac oružjem“, rekao je da je posao sa oružjem bolji od njegove reputacije: „Suprotno onome što ljudi kažu, to je prilično civilizovano tržište“.
