U sukobu zbog sve većeg broja tražilaca azila u Austriji, gradonačelnik jednog malog sela prkosio je savjeznoj vladi i naredio da se demontiraju šatori u kojima se nalaze migranti.
Posle višenedeljnog sukoba, gradonačelnik Sent Džordžena Ferdinand Ajgner je uklonio više od deset šatora koji su prošlog mjeseca postavljeni u njegovom selu. Radnici su u ponedeljak počeli da ruše 17 belih šatora nakon što je gradonačelnik ocenio da nisu bezbjedni, „nehumani“ i da neće preživeti sledeću oluju.
„Vrlo je jasno, ovaj metod samo postavljanja šatora – i dalje sam ubeđen da je to najgluplje rešenje – postavljanje ovih šatora u opštinama koje već rade dovoljno – to neću dozvoliti“, rekao je Ajgner za Asošijeted pres. On je tvrdio da se neki stanovnici osećaju ugroženo prisustvom tražilaca azila, od kojih su mnogi mladići.
Austrijska vlada je u više navrata kritikovala otpor sela prema smeštaju tražilaca azila u šatore, rekavši da većina austrijskih regiona, uključujući pokrajinu Gornju Austriju u kojoj je sedište Sent Džordžen, nije ispunila svoje potrebne kvote za prijem tražilaca azila.
Širom Evrope, broj ljudi koji se prijavljuju za međunarodnu zaštitu dostigao je maksimum koji nije viđen otkako je više od milion ljudi potražilo utočište na kontinentu pre sedam godina. To je opteretilo nacionalne sisteme azila, posebno kada je u pitanju smeštaj.
U Nemačkoj, zvaničnici u Berlinu pretvorili su bivši aerodrom u privremeno sklonište za izbeglice za do 3.600 migranata pošto su redovna skloništa postala pretrpana.
U Austriji se čak i agencija UN za izbeglice uključila, pozivajući saveznu vladu i Sent Džordžen da nađu kompromis kako migranti ne bi ostali beskućnici tokom zimske hladnoće.
„Uprkos svim izazovima sa kojima se Austrija trenutno suočava zbog velikog broja zahteva za azil, za Austriju bi bio ustupak neuspeha ako bi ljudi, od kojih su mnogi morali da beže od rata i terora, završili na ulicama“, rekao je Kristof Pinter, šef UNHCR-a u Austriji.
UNHCR je primetio da su mnoge zajednice u Austriji već primile ljude koji traže zaštitu i da je potrebno još samo oko 5.000 mesta.
„Kada bi svaka opština imala srca i stvorila nekoliko mesta, problem bi brzo bio rešen“, rekao je Pinter.
Međutim, Aigner to ne vidi na ovaj način.
„Prosto je previše“, rekao je on, misleći na broj azilanata koje njegovo selo treba da prihvati.
Austrijski ministar unutrašnjih poslova Gerhard Karner rekao je da šatori čine mlade tražioce azila manje opasnim, a ne više.
„Naš zadatak je da sprečimo mladiće koji praktično nemaju šanse da dobiju azil da sede ispred škola, ispred vrtića, na našim glavnim trgovima, na seoskim trgovima, na železničkim stanicama“, rekao je Karner, prenosi austrijski dnevnik Der. Standard.
Nije odmah bilo jasno kako će austrijska savezna vlada reagovati na demontažu šatora, ali do ponedeljka kasno, ministarstvo unutrašnjih poslova nije uložilo žalbu sudu da šatori ostanu na mestu. Više od 100 tražilaca azila koji žive u šatorima raspoređeno je u druga skloništa.
Više od 70.000 ljudi zatražilo je azil u Austriji od januara do septembra. Poređenja radi, samo oko 40.000 ljudi je podnelo zahtev za azil u celoj 2021.
Austrija takođe ugošćuje više od 85.000 ukrajinskih izbeglica koje su pobegle od ruskog brutalnog rata.
Mnogi nedavni tražioci azila dolaze iz zemalja poput Indije, Sirije, Avganistana ili iz severne Afrike, ali većina ne namerava da ostane u Austriji. Često ovi migranti, koji su hodali balkanskom rutom, plaćaju trgovcima ljudima hiljade evra (dolara) pokušavajući da stignu do zemalja poput Nemačke, Španije ili Italije u nadi da će naći posao.
Pošto im zakonski nije dozvoljen prolaz kroz Austriju, oni traže azil ako budu zadržani kako bi izbegli trenutnu deportaciju. Često nastavljaju put ka zapadu nakon nekoliko dana u austrijskom sistemu azila, tražeći da stignu do željenih destinacija.
Prema UNHCR-u, to znači da je, uprkos rastućem broju azilanata, stvarni broj tražilaca azila u Austriji „približno nivou prošle godine“.
Mladi tražilac azila iz Somalije, intervjuisan u ponedeljak u Sent Džordženu, rekao je da postaje sve očajan zbog svoje situacije.
„Ne znam kako mogu da živim u Evropi“, rekao je 27-godišnji Bašir Hasan Džabart. „Gde god da odeš, vraćaju te nazad.”
