VELINGTON, Novi Zeland (AP) – Vrhovni sud Novog Zelanda u petak je preduzeo neobičan korak poništavajući osuđujuće presude jednom čoveku iako je umro pre tri godine.
Sud je utvrdio da je došlo do značajne pogrešne presude nakon što je Piter Elis osuđen za seksualno zlostavljanje dece u obdaništu u kojem je radio kao nastavnik pre više od 30 godina.
Žalbe se obično završavaju kada podnosilac žalbe umre. Ali u ovom slučaju, sud je utvrdio da je u interesu pravde da se žalba nastavi čak i nakon što je Elis umro od raka 2019. u 61. godini.
Kada je Elis prvi put stavljen na suđenje 1993. godine, to je bilo u pozadini globalne zabrinutosti zbog satanističkog ritualnog zlostavljanja.
Slučaj protiv njega oslanjao se na sećanja veoma male dece, a mnogi su od samog početka dovodili u pitanje njegove zasluge. Neki su verovali da je činjenica da je bio otvoreni homoseksualac delovala protiv njega.
Elis je 1993. godine osuđen po 16 tačaka optužnice za seksualno zlostavljanje sedmoro dece koja su pohađala vrtić u Krajstčerču. Proveo je sedam godina u zatvoru i uvek je ostao pri svojoj nevinosti.
Vrhovni sud je utvrdio da je iskaz svedoka optužbe Karen Zelas, psihijatra koji je nadgledao razgovore sa decom, bio neuravnotežen i patio od kružnog rasuđivanja.
Sud je utvrdio da Zelas nije obavestio porotu o drugim mogućim objašnjenjima ponašanja među decom koja su se kretala od mokrenja u krevet i problema sa spavanjem do seksualizovanog ponašanja.
Sud je takođe utvrdio da Zelas nije u potpunosti objasnio rizik da su dokazi dece bili kontaminirani, na primer od strane njihovih roditelja, koji su se sreli pre suđenja.
Elisov brat Mark Elis rekao je novinarima da se na odluku čekalo dugo.
„Voleo bih da je moj brat ovde, jer je to zaista zaslužio“, rekao je.
Međutim, roditelji neke od dece koju je Ellis optužio za zlostavljanje rekli su da su „šokirani i ožalošćeni” odlukom i da je sud dao prednost kriminalcu u odnosu na žrtve.
Jedan neobičan argument koji su izneli Elisovi advokati bio je da se prema običajima i vrednostima domorodačkih Maora, čovekova „mana“ — njihov prestiž i stas — nastavlja i nakon smrti. Sam Elis nije bio Maori, ali je sud prihvatio da se argument može primeniti na svakog Novozelanđanina.
Iako argument nije bio odlučujući faktor, sud je utvrdio da podržava i ojačao svoj zaključak da se žalba treba nastaviti nakon Elisove smrti.
