SAD su skoro dvije godine pokušavale i nisu uspele da pregovaraju o oživljavanju iranskog nuklearnog sporazuma iz 2015, ali Vašington i njegovi evropski savjeznici odbijaju da zatvore vrata diplomatiji.
Njihovi razlozi odražavaju opasnost od alternativnih pristupa, nepredvidive posljedice vojnog udara na Iran i uvjerenje da još uvek ima vrijemena da se promjeni kurs Teherana: čak i ako teži ka pravljenju fisionog materijala, on još nije tu, niti je ovladao tehnologijom za pravljenje bombe, prema zvaničnicima.
„Mislim da nemamo bolju opciju od JCPOA da osiguramo da Iran ne razvije nuklearno oružje“, rekao je Žozep Borel, visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku, prošle nedjelje u Briselu nakon sastanka zvaničnika EU. Prema Zajedničkom sveobuhvatnom planu akcije iz 2015. prema kojem je Teheran obuzdao svoj nuklearni program u zamjenu za oslobađanje od ekonomskih sankcija.
„Moramo da nastavimo da se angažujemo koliko god je to moguće u pokušajima da oživimo ovaj dogovor.
Uspon za oživljavanje pakta ove godine je postao strmiji. Iran je brutalno razbio narodne proteste, iranske bespilotne letelice su navodno krenule da pomognu u ratu Rusije u Ukrajini, a Teheran je ubrzao svoj nuklearni program, a sve to podiže političku cenu ublažavanja sankcija Iranu.
„Svakog dana vidite sve više stručnjaka koji kažu da je ovo najgore vreme za oživljavanje sporazuma i da bi trebalo da vršimo pritisak na tamošnji jadni režim“, rekao je Robert Ajnhorn, stručnjak za neproliferaciju u Institutu Brukings.
„Postoji neka vrsta rezignacije, čak i među snažnim zagovornicima preporoda. Njihova srca bi bila da plate političku cijenu za preporod, ali im glava govori da bi to bilo zaista teško“, dodao je on.
Godine 2018. bivši američki predsjednik Donald Tramp odbacio je sporazum iz 2015. koji je, u ključnoj odredbi, ograničio Teheransko obogaćivanje uranijuma na čistoću od 3,67%, što je daleko ispod 90% koji se smatra bombom.
Tramp je ponovo uveo američke sankcije Iranu, navevši Teheran da nastavi sa ranije zabranjenim nuklearnim radom i oživeo strahove SAD, Evrope i Izraela da bi Iran mogao da traži atomsku bombu. Iran negira bilo kakvu takvu ambiciju.
Iran sada obogaćuje uranijum na 60%, uključujući i Fordou, lokaciju zakopanu ispod planine, što otežava uništavanje bombardovanjem.
Dobijanje fisionog materijala smatra se najvećom preprekom za izradu nuklearnog oružja, ali postoje i druge, posebno tehnički izazov dizajniranja bombe.
Procena američkih obaveštajnih službi objavljena krajem 2007. godine sa velikim poverenjem ocenjuje da je Iran radio na razvoju nuklearnog oružja sve do jeseni 2003. godine, kada je zaustavio rad na oružju.
Diplomate su izjavile da veruju da Iran nije počeo da se obogaćuje na 90 odsto, što, kako su rekli, vide kao crvenu liniju.
„Ako bi Iran jasno ponovo pokrenuo svoj vojni program i obogatio se na 90 odsto, onda bi se cela debata promenila u Sjedinjenim Državama, Evropi i Izraelu“, rekao je zapadni diplomata, rekavši da će diplomatski put ostati otvoren ukoliko se to ne dogodi.
Američki političari postali su neprijateljski nastrojeni prema sklapanju sporazuma zbog iranskog nemilosrdnog gušenja protesta koji su počeli nakon što je 22-godišnja Kurdska Iranka Mahsa Amini umrla u septembru u pritvoru iranske policije za moral.
Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena pojačala je sankcije Iranu poslednjih meseci, ciljajući na kineske subjekte koji omogućavaju prodaju iranske sirove nafte i kažnjavajući iranske zvaničnike za kršenje ljudskih prava.
Ipak, iako su pregovori u zastoju, Enrike Mora, evropski diplomata koji koordinira nuklearne pregovore, „nastavlja da razgovara sa svim stranama“, rekao je visoki zvaničnik Bajdenove administracije koji je govorio pod uslovom da ostane anoniman.
„Nastavićemo sa pritiskom, a da pritom držimo otvorena vrata za povratak diplomatiji“, rekao je američki specijalni izaslanik za Iran Robert Meli novinarima prošlog meseca, dodajući da ako Iran pređe „novi prag u svom nuklearnom programu, očigledno je odgovor biće drugačije.“ Nije precizirao.
Iran je povezao oživljavanje sporazuma sa zatvaranjem istraga Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) o tragovima uranijuma na tri lokacije. Sjedinjene Države i njihovi saveznici nisu pristali na taj uslov.
Nekoliko zapadnih diplomata reklo je da ne veruju da je bilo kakvo neposredno razmatranje vojne akcije protiv Irana i sugerisali su da bi napad mogao jednostavno da ojača svaku iransku želju da dobije nuklearno oružje i rizikuje iransku odmazdu.
„Ne mislim da… bilo ko predviđa vojnu opciju u bliskoj budućnosti“, rekao je zapadni diplomata. „Rešenje neće biti vojno i ne čujem mnogo ljudi da ga pozivaju.
Treći diplomata rekao je da misli da je praktično nemoguće da Izrael bombarduje Iran bez podrške Zapada.
Čak i ako se nuklearni sporazum iz 2015. ne može ponovo uspostaviti, visoki zvaničnik Bajdenove administracije rekao je da bi druga diplomatska rješenja mogla biti moguća.
Teško je pitanje da li, kada i kako JCPOA može da se oživi“, rekao je on. „Ali čak i da u nekom trenutku JCPOA umre, to ne bi značilo da će diplomatija biti sahranjena u isto vreme.
