Evropska unija danas se suočava s fundamentalnim problemima poput nedostatka resursa i velike zavisnosti od spoljnih uvoznika, cijene gasa takođe su četiri do pet puta veće nego u SAD, dok je struja i do dva, tri puta skuplja nego u Sjedinjenim Američkim Državama, navodi se u poslednjem izvještaju Evropske komisije. Komisija dalje upozorava da, zbog svih ekonomskih problema sa kojima se suočava, Evropska unija može prestati da postoji zbog čega Brisel mora da ubrza svoj ekonomski rast i još jednom razmotri svoje ambicije.
Evropska komisija ističe da je Unija izgubila svoju prednost zbog odustajanja od ruskih energenata, ali i zbog toga što SAD gube interesovanje za EU, i svoju pažnju preusmjeravaju na Kinu i situaciju u Azijsko-pacifičkom regionu i saveze poput AUKUS-a (trilateralnog bezbednosnog pakta između Australije, Velike Britanije i Sjedinjenih Država).
Sjedinjene Američke Države više ne žele da budu „bezbjednosni kišobran“ za Evropu i da „ispunjavaju (njene) zahtjeve koji se tiču odbrane i bezbjednosti“, navodi se u dokumentu. „Ovu prazninu Evropa treba da popuni samostalno“, ističe Evropska komisija, uz podatak da to znači da bi Unija tokom narednih deset godina trebalo da izdvoji dodatne investicije na odbranu od oko 500 milijardi evra.
Ističe se i da Unija danas ne može sama sebe da zaštiti, ali i da Brisel za sada nije spreman da višestruko poveća investicije u sopstvenu odbranu, pa čak ni da izdvoji dva odsto BDP-a za odbranu kao što to zahteva NATO. Komisija otkriva da danas samo deset od 27 članica izdvaja dva odsto svog BDP-a za odbranu.
Evropska komisija priznaje i da Unija „ne podržava sopstvene odbrambene kompanije“, te navodi da je tokom protekle dvije godine 78 odsto kupljene vojne tehnike dobijeno iz inostranstva, i to prije svega iz SAD.
U izvještaju koji je napisao bivši premijer Italije i bivši šef ECB Mario Dragi navodi se i da se Evropska unija danas suočava s velikom zavisnošću od resursa koje dobija iz inostranstva, pa i u oblasti „kritički važnih sirovina i naprednih tehnologija“. Oko 40 odsto njih Unija danas dobija od malog broja snabdjevača i takvu zavisnost ona neće moći da prevaziđe u srednjoročnoj perspektivi, zaključuje Dragi.
Komisija dodaje i da ambiciozni planovi o dekarbonizaciji Evrope, iako mogu dovesti do novih mogućnosti, mogu ometati ekonomski rast i konkurentnost Evrope.
„Ekonomski rast Evrope usporava se od početka vijeka, produktivnost opada, a prema različitim pokazateljima, raste i jaz u BDP-u i ličnim primanjima između SAD i EU. Bezbjednosni kišobran SAD (pod kojim je Unija dugo bila) učinio je da odbrambeni budžet može da se koristi za druge prioritete. U svijetu u kojem je vladala stabilna geopolitika, nismo imali razloga da brinemo o sve većoj zavisnosti od zemalja za koje smo očekivali da će ostati naši partneri“, zaključuje Evropska komisija i dodaje da su konkurencija s Kinom i sve veće interesovanje Vašingtona za Azijsko-pacifički region doveli do problema u evropskoj ekonomiji.
