Apsolutna pobjeda liste vladajućih stranaka na lokalnim izborima drugog juna ne dovodi se u pitanje gotovo nigdje u Srbiji, pokazuju rezultati istraživanja „Nove srpske političke misli“ urađenog za potrebe RT Balkan, iako koordinator ovog ispitivanja rađenog u periodu od 15. do 23. maja, Đorđe Vukadinović, ne isključuje mogućnost pojedinačnog iznenađenja u pojedinim sredinama.
Pitanje kako će da glasaju građani u čijim je lokalnim samoupravama glasanje zakazano za drugi jun, postavljeno je, inače, u okviru velikog istraživanja NSPM rađenog na 1000 ispitanika.
Riječ je jednom od malobrojnih predizbornih ispitivanja (ali i svakako jednoj od poslednjih anketa uoči glasanja) koje daje uvid u raspoloženje birača u Srbiji pred lokalne izbore raspisane u 67 gradova i opština i 23 gradske opštine, na kojima pravo glasa ima više od 4, 2 miliona građana, odnosno dvije trećine sveukupnog stanovništva Srbije.
„Pitanje opredeljenja na lokalnim izborima je komplikovano jer otprilike dve trećine Srbije sada glasa, a trećina je već glasala 17. decembra, dok je drugi problem za opozicione liste to što za razliku od vladajuće koalicije koja izlazi svuda i u istom sastavu, glavne opozicione liste se nigdje gotovo ne pojavljuju u istom sastavu, pri čemu, nekih poput recimo „Kreni-promeni“, ili liste Branimira Nestorovića, uopšte i nema u ogromnoj većini tih opština i gradova“, ukazuje Vukadinović.
On napominje i da je su vrlo šarolike „kombinacije“ u kojima se pojavljuju liste dela koalicije „Srbije protiv nasilja“ – negde uključuju celu koaliciju, u nekim sredinama čak i POKS i Novi DSS, a negdje samo one stranke koje izlaze na izbore u Beogradu (Biram borbu).
„Zato procente koji se odnose na liste ‘Kreni-promeni’ i ‘Srbija protiv nasilja’ treba uzeti veoma uslovno i zato je najpreciznije reći da negde do trećine birača u delu Srbije koji glasa, optira za tu opoziciju“, ukazuje Vukadinović.
Naime, za listu „Kreni-promeni“ Sava Manojlovića izjasnilo se oko 15,8 odsto građana Srbije koji su odgovarali na ovo pitanje, dok je liste dela koalicije „Srbija protiv nasilja“ koji izlazi na izbore podržalo 15 odsto ispitanih.
Iznad „radara“ u okviru ove ankete ostala je još samo lista Branimira Nestorovića sa 7,3 odsto podrške ispitanika u okviru ovog istraživanja, iako je, kako navodi Vukadinović, na većini listića neće ni biti.
Solidan rezultat, predviđa naš sagovornik, mogle bi da ostvare lokalne liste i grupe građana koje bi se nakon izbora, pri kreiranju vlasti, mogle pozicionirati i kao tas na vagi.
Najizvesnije je, međutim, da će vladajuća grupacija stranaka biti najuspešnija na ovim izborima. Jer, na pitanje kako će da glasaju građani u čijim je lokalnim samoupravama glasanje zakazano za drugi jun, postavljeno u okviru velikog istraživanja NSPM rađenog na 1000 ispitanika, 55, 4 odsto građana izjasnilo se za listu vladajućih stranaka, odnosno SNS, SPS, SDPS i SR.
„Možemo sa relativnom izvjesnošću govoriti o takvom rezultatu vladajuće grupacije koji na kraju krajeva zavisi i od izlaznosti, dok je opoziciona podeljena, negdje u dvije, nekad u četiri-pet, a nekad i u jednoj koloni, ali je domet te uslovno rečeno građanske opozicije oko 30 odsto“, ukazuje Vukadinović, dodajući da je SNS apsolutni favorit i u Beogradu i u Novom Sadu i u Nišu, iako bi, potencijalno neizvjesnije moglo biti u Nišu i Novom Sadu, nego u samoj prestonici.
Izlaznost na ovim izborima, variraće inače od mjesta do mjesta, iako će generalno biti manja u odnosu na decembar, posebno s obzirom nivo i broj izbora. U Beogradu, predviđa naš sagovornik, neće preći 46, odnosno 48 odsto, a u nekim opštinama biće i manja.
Razlozi za najavljenu „dominaciju“ vladajuće liste na predstojećim izborima su višestruki, a jedan od njih je upravo u tome što vlast na glasanje izlazi još ujedinjenija nego u decembru.
„Opozicija ne samo da nije parirala ujedinjenju vlasti, već je izašla još razjedinjenija, pa čak i posvađana. Veliki deo kampanje opozicije za lokalne izbore prošao je tako u oštroj polemici članica koalicije – da li na izbore uopšte treba ili ne treba izaći, kao i – ako se izlazi, u kom formatu, odnosno ‘pakovanju’ to uraditi“, ističe Vukadinović.
Najveći dio vremena opozicija je potrošila na unutrašnje odnose, čarke, polemike i svađe, pa će im zbog toga rezultat biti slabiji nego da su od početka zauzeli jasan i jedinstven stav oko izbora.
„I aktuelna geopolitička situacija, pa i drama nastala u vezi sa predlogom o rezoluciji o genocidu, kao i predloga za članstvo Kosova u Savetu Evrope, pa i sama situacija na Kosmetu, stvorili su klimu koja je više odgovarala vlasti, dok opozicija opet nije imala jasan i jedinstven stav o svemu tome. Mnogi problemi i slabosti aktuelne vlasti na lokalu, otišli su u drugi plan i ostali prikriveni nacionalnom tematikom“, ocenjuje Vukadinović.
