Na primjer, prijedlozi za značajno povećanje javnih investicija i smanjenje poreza kritikovani su zbog nedostatka detaljnog planiranja.
U predizbornoj kampanji pred parlamentarne izbore na Kosovu glavne političke stranke su predstavile svoje ekonomske programe sa ciljem da se bave aktuelnim izazovima i promovišu ekonomski razvoj zemlje.
Međutim ekonomski analitičari su doveli u pitanje izvodljivost ovih programa, smatrajući da su neki od njih zasnovani na previše optimističnim pretpostavkama, a ne na trenutnim ekonomskim kapacitetima Kosova.
Na primjer, prijedlozi za značajno povećanje javnih investicija i smanjenje poreza kritikovani su zbog nedostatka detaljnog planiranja.
Takođe se ocjenjuje da su neki elementi programa izvodljivi ako su podržani dovoljnim resursima i strukturnim reformama, međutim, ocjenjuju da su neki od njih više izborna obećanja nego praktično izvodljivi planovi.
Birači bi, prema njima, trebalo da budu oprezni u ocjenjivanju tih obećanja i da zahtijevaju transparentnost njihovog sprovođenja nakon izbora.
Pokret Samoopredeljenje (PS), kao vladajuća stranka, predložio je izdvajanje jedne milijarde eura za podršku lokalnim proizvodnim preduzećima. Taj plan ima za cilj jačanje proizvodnog sektora i promovisanje održivog ekonomskog razvoja.
Demokratska partija Kosova (DPK) predstavila je ambiciozan ekonomski program koji uključuje fiskalne reforme i podsticaje za preduzeća i investicije.
Njihov plan predviđa smanjenje poreza, povećanje plata do 50 odsto u javnom sektoru i proširenje socijalnih i penzionih šema. Međutim, glavni izazov ostaje identifikovanje izvora finansiranja za te mjere, jer smanjenje poreza može uticati na budžetske prihode, dok povećana potrošnja zahtijeva dodatna sredstva.
Demokratski savez Kosova (DSK) se kroz program „Novi put“ fokusira na javne investicije, posebno u infrastrukturu, sa planiranim projektima vrijednim oko 1,5 milijardi eura za grad Prištinu, ili ukupno oko 5 milijardi eura za četiri godine mandata.
Takođe, DSK planira da poveća plate u javnom sektoru, sa ciljem umjerenijeg i održivog pristupa u poređenju sa drugim partijama.
Koalicija na čelu sa Alijansom za budućnost Kosova u svom programu se uglavnom fokusira na spoljne odnose i težnje Kosova za članstvo u NATO i EU.
U ekonomskom smislu, ciljaju na prosječnu platu ne manju od 1.000 evra.
Koalicija „Porodična lista“koja je formirana kao odgovor na napore vlade da poveća prava LGBTK+ zajednice na Kosovu, posebno u vezi sa Građanskim zakonikom koji bi legalizovao istopolne veze još uvijek nije javno objavila ekonomski program.
Pojedini analitičari doveli su u pitanje izvodljivost tih ekonomskih programa, smatrajući ih nerealnim i nemogućim za primjenu u praksi.
Opšta je ocjena da je izvodljivost ekonomskih programa političkih partija za izbore 2025. da neki elementi ekonomskih programa koje predstavljaju političke partije izgledaju ambiciozno, dok drugi mogu biti pragmatičniji, u zavisnosti od raspoloživih resursa i sposobnosti vlade da ih sprovede.
Prijedlozi za smanjenje poreza i povećanje potrošnje zahtijevaju značajna finansijska sredstva. Ukoliko te mjere ne budu praćene jasnim planom povećanja budžetskih prihoda, mogu izazvati budžetske deficite i povećanje javnog duga.
Veliki i ambiciozni planovi za javne investicije na infrastrukturne i kapitalne projekte zahtijevaju vrijeme da se sprovedu i često uključuju inostrane zajmove ili mobilizaciju domaćih resursa.
Stručnjaci smatraju da je ekonomski rast od 5 odsto ili više ambiciozan cilj, posebno ako ga ne prate strukturne reforme za poboljšanje poslovne klime i privlačenje stranih investicija. Ukoliko ekonomska politika ne stvori povoljne uslove za preduzeća i privatni sektor, ta predviđanja mogu biti nerealna.
Prijedlozi za prosječne plate iznad 1.000 evra su privlačna obećanja za birače, ali zavise od produktivnosti privrede i učinka privatnog sektora. Ako privreda ne generiše dovoljno prihoda, povećanje plata može dovesti do inflacije.
Stručnjaci smatraju da velike ekonomske promjene zahtijevaju vrijeme i političku stabilnost. Ako se vlada suoči sa političkim izazovima ili nedostatkom konsenzusa, implementacija programa može usporiti ili propasti.
