U osvit parlamentarnih izbora 17. aprila na kojima će večiti rivali, Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) i Socijaldemokratska partija (SDP), voditi novu bitku, politika je ponovo tema u Kalniku i Zrinskom Topolovcu.
„Šta ti je? Što si stao?“, pita nervozno žena u pedesetim godinama traktor koji ju je izdao pokraj opštinskog trga u Kalniku, mestašca na oko sat vožnje vijugavim brdskim putevima na sever od Zagreba.
Krenula je u vinograd, jer se poput većine u Kalniku bavi poljoprivredom, priča za BBC na srpskom, ne želeći da kaže ime, dok joj smeđa kosa prošarana sedim vlasima pada na lice kako se saginje pokušavajući da ustanovi kvar na starom vozilu.
Pored poljoprivrede, većini meštana zajedničko je i političko opredeljenje, pa je na prethodnim izborima više od 50 odsto podržalo SDP, dosadašnju opoziciju.
„Mi ti ovde ne glasamo za SDP, nego za načelnika“, kaže ona, misleći na Mladena Kešera, funkcionera te stranke.
„On radi korisne stvari za nas i podržavam ga, iako me politika ne zanima“.
Manje od 40 kilometara jugoistočno, u Zrinskom Topolovcu, ruralnom mestu sa 754 stanovnika, izlazak na birališta donosi suprotan ishod.
Tamo je od 2017. načelnica opštine Jasmina Mikles Horvat, članica HDZ-a, stranke koja u ovoj opštini odnosi suverene pobede.
Ova političarka, u HDZ-u od početka 1990-ih, kaže za BBC na srpskom da ju je iskustvo naučilo da se u malim sredinama „bira čovek, a glasa za ime i prezime“.
„Ovde su teme drugačije od onih na državnom nivou ili u velikim gradovima: to nije Evropska unija ili ekonomija, već vodovod, putevi, vrtić, škola ili kanalizacija“, kaže Mikles Horvat.
Dok se bori sa kvarom na traktoru, tik uz jarbole na kojima se vijore zastave Hrvatske, Evropske unije, Koprivničko-križevačke županije i Kalnika, meštanka ovog sela kaže da se tamo o politici mnogo ne razgovara.
Objašnjava da se u opštini „svi znaju“, pa je to ključan faktor kada izlazi na glasanje.
„Načelnik je stvarno okej i znam ga dugo, ali strankama ne verujem.“
U Kalniku, kao i u Zrinskom Topolovcu, nema bilborda sa kojih se najpopularnije stranke obraćaju biračima, kao ni plakata, sveprisutnih na ulicama većih gradova uoči izbora 17. aprila.
Njen komšija Petar Jovanović takođe gleda „ime i prezime“ kad izlazi na biralište, a na pitanje šta bi prvo promenio, Petar uz osmeh kaže:
„Načelnika – jer ima lične nerealne ambicije, ali nema konkurenciju i ljudi nemaju za koga da glasaju“, ističe 46-godišnji Jovanović dok tišinu toplog aprilskog popodneva remeti jedino zvuk motorne testere iz obližnjeg dvorišta.
U Zrinskom Topolovcu, živi poljoprivrednik Štef Slukić, koga srećem ispred jedne od dve prodavnice u mestu dok uz piće pravi predah od radova.
Drugog izbora nema, jer su oba kafića u ovom mestu zatvorena.
Slukić sleže ramenima na pitanje zašto HDZ ovde ima veliku podršku.
„Od stranaka i političara na državnom nivou ne očekujem ništa, ali naša načelnica opštine je dobra, sviđa mi se što je aktivna za te EU projekte preko kojih se dobijaju sredstva“, ocenjuje ovaj krupni čovek gustih, crnih brkova, na sredini malo požutelih od duvana.
Od meštana Zrinskog Topolovca poput Slukića je teško dobiti odgovor ko su predstavnici Hrvatske u Evropskom parlamentu koje će ova balkanska država ponovo birati u junu, kaže Jasna Mikles Horvat, načelnica opštine.
Ali će svi znati da jedna od najmanjih hrvatskih opština „nema ni metar vodovoda“.
„Ljudima je bitno kada će da stigne vodovod, asfaltirati sve ulice, kada će biti završena izgradnja vrtića, da imaju gde da smeste decu, važno im je da budu prohodni poljski putevi, da geometri izađu na teren i izmere zemljište, da se rešavaju imovinsko-pravni odnosi kako bi mogli da se prijave za razne EU projekte“, objašnjava funkcionerka HDZ-a.
I njen kolega iz Kalnika Mladen Kešler smatra da visoka politika nije predmet interesovanja lokalnih birača.
„Ovde je veća tema kako da spojimo lokalni put sa auto-putem,“ kratko dodaje.
Od kada je Hrvatska u Evropskoj uniji, život u Zrinskom Topolovcu se „dosta promenio na bolje“, smatra Štef Slukić.
„Dobijamo finansije od Evrope, uradili su put, sada treba i vrtić da završe, a to ništa ne bi sama opština mogla, niti županija“, smatra.
„Od kada je uveden evro, sve je poskupelo, ali već smo i navikli – trošiš koliko imaš“, priča ovaj poljoprivrednik u ranim šezdesetim, terajući muvu sa kragne majice.
U početku, „plate nisu pratile tempo rasta cena“, kaže Mikles Horvat.
„U međuvremenu je došlo do korekcija plata, daleko smo još od proseka EU, ali polako idemo ka tome“.
I u Kalniku su imali koristi od projekata koje je finansirala Evropska unija.
Od novca iz Brisela izgrađeni su putevi, opštinski trg, vrtić, uređeni su društveni domovi, nabraja opštinski čelnik Mladen Kešler.
„Sada smo u procesu kandidature za restauraciju starog grada u Kalniku, koji potiče iz 17. veka, kao i za jednu važnu saobraćajnicu, što bi trebalo da budu projekti vredni 3,5 i dva miliona evra“, kaže on.
Ali upozorava da obezbeđivanje novca od EU, poput glasanja lokalnih birača, „zavisi od čoveka“.
„Mi moramo biti ti koji će ta sredstva znati da povuku, jer postoje i loši načelnici, koje to mnogo ne zanima, pa i dalje rade samo sa sredstvima od poreskih obveznika“, tvrdi funkcioner SDP-a.
Članstvo u EU dovelo je i do sve više odlazaka hrvatskog stanovništva u bogatije zemlje u Zapadnoj Evropi.
Dok brojni političari u Hrvatskoj u tome vide problem, Petar Jovanović iz Kalnika kaže da za njega to znači „boljitak“.
„Ima više posla za nas koji smo ostali i stvara se mogućnost da dogovoriš bolje uslove i platu“, smatra.
Međutim, jedinstvena EU valuta je njegovu svakodnevnicu promenila na gore, kaže Jovanović.
„Evro je za mene katastrofa, velika greška, cene su porasle drastično, najmanje za 50 odsto i to mi je apsolutno otežalo život“.
Dok razgovaramo, Kešeru zvoni telefon, a na vezi je službenik iz Koprivničko-križevačke županije, kojoj pripada i opština čiji je dugogodišnji načelnik.
Iako su članovi različitih političkih partija razgovaraju neposredno, ton je prijateljski i priča se o finansiranju obeležavanja praznika rada, 1. maja.
Razgovor zvuči daleko drugačije od odnosa vodećih ljudi SDP-a i HDZ-a u Zagrebu, kao i premijera Andreja Plenkovića i predsednika Zorana Milanovića.
Kešer kaže da „na lokalu mora da se sarađuje sa svim političkim strankama i opcijama“ kako bi se ostvarili konkretni ciljevi i projekti, daleko više nego na državnom ili gradskom nivou.
„Neću nekoga da izopštim ili kažem da je loš čovek ako je u HDZ-u, SDP-u ili nekoj drugoj stranci, prijatelj sam i kum sa ljudima koji su u HDZ-u i u tome ne vidim problem, to je normalno.
„U Hrvatskoj je čak bilo primera na lokalu gde su u koaliciji SDP i HDZ, u mojoj županiji imamo primer da je župan blizak HDZ-u, podržava ga Hrvatska seljačka stranka, a ta partija je na predizbornoj listi sa SDP-om“, priča kroz smeh Kešer.
Na nesvakidašnju koalicionu matematiku navikli su i u Zrinskom Topolovcu.
Bilo je primera da je načelnik iz Hrvatske socijalno-liberalne stranke (HSLS), a zamenik iz SDP-a, dok su sarađivali i HSS i HDZ, koje u izbornoj trci za Hrvatski sabor trče u najudaljenijim kolonama, napominje Jasna Mikles Horvat, načelnica opštine od 2017.
„Ali određena netrpeljivost postoji i na ovom nivou, što smatram žalosnim, iako je to u mnogo manjoj meri u odnosu na velike gradove ili državni nivo.“
Iako smatra da su rezultati na lokalnim izborima pre svega glasovi njoj a ne partiji, funkcionerka HDZ-a ukazuje da su se mahom preslikavali i na biranje predstavnika u Hrvatskom saboru.
„Ako je jedna stranka ovde na vlasti i radi dobro, bilo bi poželjno da dobije poverenje i na državnom nivou – to su ljudi sada shvatili.
„Kada su te dve vlasti u raskoraku, može biti teško“, objašnjava ona i dodaje da očekuje da meštani podrže HDZ na parlamentarnim izborima 17. aprila.
Nije joj promaklo da ima meštana koji žele da odlučuju o politici u njihovoj opštini, dok na parlamentarnim i predsedničkim izborima apstiniraju.
„Prve susede sam baš pitala da li će izaći na naredne izbore, ali su mi rekli da ih to ne zanima, što mislim da nije dobro“, kaže Jasna Mikles Horvat.
Njen kolega iz Kalnika primećuje mimoilaženje između broja glasova koje dobija kao lokalni kandidat i podrške stranki koju predstavlja na parlamentarnim izborima.
„SDP je ozbiljna i progresivna stranka, mislim da ljudi vole te ideje i da na nacionalnom nivou kandidati prate tu ideologiju, ali smatram da na lokalu ljudi biraju SDP zbog mene.
„Na izborima za Hrvatski sabor stranka osvaja oko 15 odsto manje od rezultata koji smo mi ostvarili, što potvrđuje da se u manjim sredinama više glasa za čoveka, a manje za stranku“, smatra Kešer.
U Zrinskom Topolovcu ne vlada interesovanje ni za izbore za evroposlanike, manje je i od inače niskog proseka na nivou Hrvatske, napominje Mikles Horvat.
Izlaznost u tri dosadašnja izborna procesa za Evropski parlament u Hrvatskoj nije dostigla 30 odsto, a naredni su zakazani za 9. jun.
„Nisam sigurna da li je to zbog toga što mi premalo vidimo šta oni tamo rade, ili njihovi rezultati premalo stižu do nas“, objašnjava.
Dalje od lokala ne gleda ni Štef Slukić.
„U politiku ne verujem i ne interesujem se mnogo za naredne izbore.
„Pobedili ovi ili oni, HDZ, SDP ili neko treći, sve će biti isto“, zaključuje.
