Američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil izjavio je da u Srbiji ima mnogo „antiamerikanizma iz 1999. godine“, ali, kako kaže, još „nije kraj filma“, te da to može da se promijeni.
Prema riječima Hila, obeshrabrujuće je za njega da se vrati u Srbiju i vidi da odnos „nije takav kakav je trebao da bude“.
Time je Hil podsjetio na to da je on već boravio na Balkanu i u Srbiji devedesetih godina kada je podržavao terorističku Oslobodilačku vojsku Kosova. Tom prilikom je i zabilježena fotografija Hila u društvu sa pripadnicima ozloglašene dreničke formacije.
„Mi imamo zajedničku istoriju. Mnogo toga smo zajednički uradili decenijama unazad i volio bih da još mnogo toga uradimo zajedno. Ako vi meni kažete da se to neće desiti, da će Srbija biti ravnodušna prema SAD, ja nisam došao do tog zaključka. Pokušavam da unesem optimizam u svako pitanje. Mislim da možemo da uradimo više nego što je urađeno. U nekim pogledima moramo da malo nadoknadimo neke stvari. Volim da koristim analogiju dva prijatelja koji se nekako malo udalje. Onda jedan prijatelj hoće da priča kako su se udaljili, a drugi bi da priča o budućnosti. Otvoreni smo za diskusiju. Uz uzajamno poštovanje ovaj odnos možemo povesti na bolje staze“, ocijenio je Hil.
Hil pokušava da se, uprkos tome što se i dalje pamti šta je već radio u Srbiji, predstavi kao veliki prijatelj Srba kojima želi da se kreću ka Zapadu i da uđe u Evropsku uniju.
„Mislim da možemo da ostvarimo sjajnu saradnju sa Srbijom i kada bude u EU. Više Evrope u Srbiji ne znači manje SAD. Ima mjesta i za nas i za njih“ kazao je Hil.
Kako kaže, nećete uvijek svoje gledište saopštavati najglasnije moguće, pričaćete sa ljudima, ali ne morate o tome pričati u javnosti.
„Mislim da ljudi treba da razumiju da diplomatija nije ni umjetnost ni nauka, ali u nekim trenucima se stvari rade privatno“, rekao je Hil.
On je kazao da poštuje sva gledišta i dodao da u Srbiji ima dovoljno želje da se zemlja okrene ka Zapadu, da se razumiju problemi savremene Rusije, „nešto sa čim Srbija ne želi da se nađe u istom košu“.
„Mislim da se menjaju neke okolnosti i to treba istraživati. Onda na kraju ako Srbija ne želi da se okrene Zapadu to je evaluacija koja će se morati donijeti. Za ovih godinu dana vidim koji su problemi i frustracije. Možda u nekom trenutku moram da stavim tačku i da kažem: ‘Dobro, Srbija nije zainteresovana za Zapad’, ali ja ne nailazim na takav zaključak, već vidim neke mogućnosti da će se ova zemlja kretati u tom smjeru. Nastaviću da radim na tome dok ne dokažem sebi da sam pogriješio“, rekao je Hil za televiziju Nova S.
Na pitanje koje prozapadne vrednosti vidi u sadržaju koji se emituje na televiziji Pink, Hil kaže otvoreno da nije pitanje ni kanala ni vlasnika Željka Mitrovića, već u namjeri da se promijeni raspoloženje u Srbiji koje je negativno prema Zapadu.
„Mi ne podržavamo kanal. Ja gostujem na raznim televizijskim stanicama u Srbiji. Ne kažem da mi se neko sviđa, a da mi se neko drugi ne sviđa. Pitanje je da li mi svi možemo da se okupimo iza ideje da treba da krenemo u određenom smjeru. Veoma sam svjestan toga da većinsko javno mnjenje u Srbiji nije prozapadno. To je problem. Kako doprijeti do ljudi koji nisu prozapadno orijentisani“, istakao je on.
Prema riječima Hila o situaciji na Kosovu i Metohiji postoje elementi koji se nalaze na stolu i koji i treba da budu na njemu.
„Srpska zajednica na Kosovu treba da zna kako će im životi izgledati. Oni treba da vide kako će im budućnost izgledati. Zato SAD veoma podržavaju ZSO. Sa stanovišta Kosova , kada oni pogledaju proteklih nekoliko decenija vide da im treba veće međunarodno uporište i traže da se pregovori završe u situaciji gdje oni mogu da se učlane u evropske strukture. Obe strane žele nešto što može da se uradi. Obe strane mogu da izvuku dosta iz Lajčakovog i Eskobarovog iskustva. Mi smo veoma ponosni što im u tome pomažemo. Nismo na kraju procesa, negdje smo u sredini. Možda smo malo zapali u blato, ali krećemo se napred. Ne bih odbacio optimizam kao pogled na stvari. Ne vidim razlog za pesimizam“, poručio je Hil.
