Tanko nasečene kriške baget hleba, puter, četvrt lista šunkarice, dva sitno nasečena krstavčića i malo narendanog kačkavalja.
Na stolu sok, žuti i crni.
Sa kasetofona u dečijoj sobi svira muzika, dok se desetak jedanaestogodišnjaka snebiva ko će koga da pita za ples.
Ovo je bila tipična slika većine dečijih rođendana u Srbiji 1980-ih.
Galama, vika i po neka suza gotovo da su obeležili većinu ovakvih rođendana, dok su roditelji opušteno sedeli u udobnoj fotelji dnevne sobe, tek povremeno proveravajući šta rade deca ili da ih upozore da budu tiši kad ih igra ponese.
Međutim, poslednjih 15-20 godina, proslave dečijih rođendana preselile su se u igraonice, sale za proslave, parkove, dvorišta.
„Na rođendanu moga sina bude najmanje 30 dece i neizvodljivo je da organizujemo proslavu kod kuće.
„Zove sve drugare iz vrtića, a tu su i deca naših prijatelja, pa se nakupi“, kaže Sandra Držić, majka petogodišnjaka iz Beograda, glavnog grada Srbije.
Dodaje i da njene proslave uvek prate trendove i ono što je u tom momentu deci najinteresantnije, jer danima potom deci je to glavna tema u vrtiću.
Sociolog Dragan Stanojević objašnjava da su poslednjih 60 godina dečiji rođendani jedan od bitnijih datuma porodičnih svetkovina.
„Pre modernog društva, koncept detinjstva i proslave rođendana nije ni postojao, naročito na selu.
„To je moderan fenomen koji ima veze sa industrijalizacijom i savremenim društvom“, ističe Stanojević.
Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), u Srbiji je 2023. bilo upisano 372 preduzetnika koja se bave zabavom i rekreativnim aktivnostima.
Pod ovom šifrom su igraonice, skakaonice i svi oni koji se bave organizacijom proslava.
Da je ovo sve unosniji biznis pokazuju brojke APR, jer je u 2022. godini broj preduzetnika bio drastično manji – 26.
Dečija graja, vriska, trčanje i skakanje na sve strane.
Roditelji sede u manjim grupama i razgovaraju u izdvojenom delu, dok se mališani igraju.
S vremena na vreme, zajapureno dete dotrči do mame da se požali jer nije dobilo ono što želi.
Vreme u dečijoj igraonici je jasno podeljeno: tokom dva, dva i po sata, deca će duvati svećice, jesti tortu, lica će im biti oslikavana, mađioničar ili klovn će izvesti tačku.
Iz igraonice uglavnom izlaze znojavi, pa posle zabave sledi sušenje i presvlačenje.
Roditelji, koji imaju sreće da poznaju nekog od starijih, mogu provesti prijatno vreme, dok će se drugi dosađivati, odbrojavajući minute do kraja.
Deci vreme proleti, a slavljenik izlazi sa gomilom poklona, koje kod kuće otvara do kasno u noć.
Sociolog Stanojević kaže da ima 45 godina i da su roditelji i njemu slavili rođendane, ali je duh vremena takav da su se oni preselili iz privatnih u javne prostore.
„Ranije smo prijatelje pozivali i primali u kuću, a sada se nalazimo u lokalima, na večerama“, kaže Stanojević.
Trend je, dodaje, da privatan prostor ostane sačuvan od upliva javnosti.
„Izlazak iz privatnosti podrazumeva prikazivanje jer neki ljudi imaju potrebu da rođendan slave u skladu sa vrednostima koje oni promovišu i prihvataju.
„Ukoliko je vrhunska vrednost novac ili uspeh, kroz rođendan to žele i da pokažu“, priča Stanojević.
Nije nužno, dodaje, da rođendani budu raskošni i da se troši mnogo novca.
„Prijatelji su počeli deci da slave skromne rođendane u parkovima, a od roditelja traže da slavljeniku ne donesu poklon, već da daju novac koji će se prikupiti u dobrotvorne svrhe“, ističe Stanojević.
Ne treba zaboraviti, govori on, da postoje i zahtevi sredine: na primer, ako slavljenik ide u vrtić, treba da pozove sve drugare iz grupe.
„Deca ne smeju da se odvajaju, ni socijalno, a ni prema drugim razlikama, već da svi zajedno slave.
„Taj model bi trebalo da jača zajedništvo vršnjačke grupe“, kaže Stanojević.
Da bi ispratila trendove, ali i želje deteta, Ana Pavić iz Beograda kaže da će najverovatnije angažovati agenciju koja se bavi organizacijom dečijih rođendana.
Njeno je samo da plati.
„Ćerka je rođena na leto, pa je lakše što se tiče prostora, ali svaki put deca imaju novu želju.
„Pričali smo da rođendan bude u parku, ali ću svakako naći nekog da to organizuje, naročito animaciju“, rekla je Ana.
Mina Mladenović, organizatorka proslava u jednoj beogradskoj agenciji, kaže za BBC na srpskom da im se roditelji najviše obraćaju kada slave prvi i drugi rođendan detetu.
„Nekada su te proslave klasične, u restoranu, a ima i onih koji žele da proslava bude tematska.
„Sve je više rođendana sa virtuelnom realnošću, gde deca stave naočare i igraju igricu“, govori ona.
Leti su, dodaje, aktuelne kuće sa bazenom, naročito kada ima do 60 gostiju.
Krajem aprila, i Sandra Držić će detetu slaviti rođendan.
Kaže da će ovaj put to biti proplanak van Beograda, jer će pozvati animatore sa sovama i sokolima.
„Moram malo da spojim prirodu i nešto što je nesvakidašnje, iako neće biti lako za organizaciju, bar što se tiče donošenja hrane.“
Kada je reč o cenama i idejama, nebo je granica, kaže organizatorka Mina Mladenović.
„Najskuplji dečiji rođendan koji smo organizovali koštao je oko 20.000 evra.“
To su, dodaje, kao male svadbe, sa oko 200 gostiju.
„Nedavno su roditelji ćerkine drugarice iznajmili limuzinu da vozi decu po centru Beograda za njen 10. rođendan.
„Deca su pila imitaciju penušavog vina, a posle vožnje, žurka je nastavljena u igraonici-diskoteci, gde su imali di-džeja, bezalkoholne koktele i sve je izgledalo kao noćni izlazak“, priča Ana Pavić.
Dodaje da sada oni imaju problem kako će ćerki organizovati rođendan, jer se granice stalno pomeraju, a deca vole da su u trendu.
Društvene mreže prepune su reklama sa idejama za proslave, a ima i onih posebno namenjenih za devojčice i njihove drugarice, poput spa centra gde devojčice sa drugaricama, ali i drugarima, slave rođendan.
Zidovi u spa centru su roze boje, kao i baloni, i rođendanska torta.
Slavljenica i njene drugarice imaju priliku da uživaju u sređivanju i lakiranju noktiju na rukama i nogama, pravljenju frizure, šminkanju.
Devojčice su obučene u bade mantile, slavljenica nosi cipelice sa štiklom, tu su suknjice od tila, kruna.
I dok one mogu da se zabave tretmanima, dečaci provode vreme u sobi sa video igrama.
Ovakvi rođendani koštaju od 25 do 30 evra po detetu.
Zabava je i u „eskejp rumu“, gde deca, rešavajući zadatke, mogu da izađu iz zaključane sobe.
Bez 300 evra, nema ni ovde dvosatnog slavlja.
Slično je i sa igraonicama-skakaonicama.
„Najam za dva i po sata košta 25.000 dinara za 20 dece, dok svaki dodatni gost košta hiljadu dinara.
„To nije sve, na hranu ode još oko 25.000 dinara“, ispričala je Anđa Stanić, majka desetogodišnje devojčice iz Beograda.
Dodaje i da se posebno plaćaju i dečije čarape, bez kojih ne mogu da budu u skakaonici, a par košta 300 dinara.
„Kod mog sina u vrtiću, rođendane slave tako što roditelji donesu minimalno posluženje za decu, po koji slatkiš, eventualno sok i svi zajedno duvaju svećicu.
„Deca slavljeniku spremaju čestitku, praveći crteže“, kaže Milana Stajić, majka petogodišnjaka iz Kragujevca.
Njeno dete se, kaže, uvek raduje – i kada je slavljenik, i kada druga deca slave.
„Do pete godine, slavili smo rođendane kod kuće, sa nekoliko njegovih najbližih drugara, a onda smo organizovali proslavu u igraonici.
„Iako on to nije tražio, bio je na mnogo takvih rođendana, pa smo imali osećaj obaveze da i mi to priredimo“, priča Milana.
Objašnjava da nisu hteli da se izdvaja, jer je sa takvih proslava uvek dolazio pun oduševljenja i priča.
„Sve je to mnogo koštalo i čini mi se da smo taj novac mogli pametnije da iskoristimo, recimo za putovanje.
„U međuvremenu smo išli na nekoliko sportskih rođendana, gde decu zabavljaju treneri u školicama sporta, što im je veoma zanimljivo, ne košta mnogo i mislim da ćemo sledeće godine i mi tako“, zaključuje Milana.
Proslave punoletstva u Srbiji, poslednjih godina, sve više liče na svadbena slavlja, a najčešće se obeležavaju u velikim i svečanim salama.
Pojedine sale za proslave zakupljene su mesecima unapred, a proslave ovakvih rođendana mogu da koštaju po nekoliko hiljada evra, u zavisnosti od prostora, hrane i muzike.
„Hteli smo ćerki prvo da slavimo rođendan u dvorištu, jer je prostrano i leto je, ali su nam organizatori, koje smo zvali da pomognu oko proslave, rekli da je vrlo nezgodno zbog vremena i mogućih letnjih nepogoda.
„Da nam kiša ne bi pokvarila zabavu, odlučili smo se da iznajmimo salu za proslave za oko 150 gostiju i sve je koštalo malo više od 3.000 evra“, objašnjava Sanja Đurić iz Omoljice, sela nedaleko od Pančeva.
Deca više ne žele da prave male rođendanske zabave kada pune 18 godina, dodaje Sanja.
Veruje da je za taj novac njeno dete moglo da otputuje i da to pamti ceo život.
„Problem je što njeno društvo tako slavi rođendane, oni vide jedni od drugih, žele da to bude sa balonima, muzikom, tortom i vatrometom.
„Čak i kada im ponudiš nešto drugo, oni to ne žele, kažu ‘ovo je sada u trendu'“, govori Sanja.
