Sve više proizvođača nafte pridružuje se Saudijcima u iznenadnim rezovima proizvodnje

Sve više proizvođača nafte pridružuje se Saudijcima u iznenadnim rezovima proizvodnje

Nekoliko velikih zemalja proizvođača nafte pridružilo se Saudijskoj Arabiji u najavi iznenadnih smanjenja proizvodnje zbog kojih bi svetske cene nafte mogle da porastu.

Saudijska Arabija je u nedelju saopštila da smanjuje proizvodnju za 500.000 barela dnevno od maja do kraja godine. To predstavlja manje od 5% njegove prosečne proizvodnje u 2020.

Ujedinjeni Arapski Emirati, Oman, Irak, Kuvajt, Alžir i Kazahstan najavili su slična, ali manja smanjenja, za ukupno 1,15 miliona barela dnevno.

Saudijska Arabija je u nedelju saopštila da će smanjiti proizvodnju nafte za 500.000 barela dnevno od maja do kraja 2023. godine, što bi mogao da podigne cene širom sveta.

Više cene nafte pomogle bi da se napuni kasa ruskog predsednika Vladimira Putina dok njegova zemlja ratuje protiv Ukrajine i primorala Amerikance i druge da plaćaju još više usred inflacije koju je delimično podstakao taj sukob.

Takođe je verovatno da će dodatno zaoštriti veze sa Sjedinjenim Državama, koje su pozvale Saudijsku Arabiju i druge saveznike da povećaju proizvodnju dok pokušavaju da spuste cene i stisnu finansije Rusije.

Ministarstvo energetike Saudijske Arabije saopštilo je da će rezovi biti napravljeni u koordinaciji sa nekim članicama OPEK-a i ne-OPEK-a, bez njihovog imena. Smanjenje je dodatak smanjenju najavljenom prošlog oktobra koje je razbesnelo Bajdenovu administraciju.

Ministarstvo je taj potez opisalo kao „meru predostrožnosti“ koja ima za cilj stabilizaciju tržišta nafte. Smanjenje predstavlja manje od 5% prosečne proizvodnje Saudijske Arabije od 11,5 miliona barela dnevno 2022.

Ranija smanjenja — od oko 2 miliona barela dnevno — usledila su uoči američkih izbora na sredini mandata na kojima su velike cene bile glavno pitanje. Predsednik Džo Bajden je tada obećao da će biti „posledica“, a demokratski poslanici su pozvali na zamrzavanje saradnje sa Saudijcima.

I SAD i Saudijska Arabija su negirale bilo kakve političke motive u sporu, pri čemu su svi rekli da je usredsređen na održavanje zdrave tržišne cene.

Od tih rezova, cene nafte su zapravo pale. Nafta Brent, globalna referentna vrednost, trgovala se po ceni od oko 80 dolara po barelu krajem prošle nedelje, u odnosu na oko 95 dolara po barelu početkom oktobra, kada su dogovorena ranija smanjenja.

Kristian Coates Ulrichsen, stručnjak za Zaliv na Institutu za javnu politiku Baker Univerziteta Rajs, rekao je da su Saudijci odlučni da cene nafte drže dovoljno visokim da finansiraju niz ambicioznih mega-projekata povezanih sa planom Vizije prestolonaslednika Mohameda bin Salmana za 2030. za remont ekonomije .

„Ovaj domaći interes ima prednost u saudijskom donošenju odluka nad odnosima sa međunarodnim partnerima i verovatno će ostati tačka trvenja u američko-saudijskim odnosima u doglednoj budućnosti, čak i bez uzimanja u obzir ruske dimenzije“, rekao je on.

Državni naftni gigant Saudijske Arabije Aramco nedavno je objavio rekordnu dobit od 161 milijardu dolara u odnosu na prošlu godinu. Dobit je porasla za 46,5% u poređenju sa rezultatima kompanije iz 2021. od 110 milijardi dolara. Aramco je rekao da se nada da će povećati proizvodnju na 13 miliona barela dnevno do 2027.

Višedecenijsko američko-saudijsko savezništvo našlo se pod rastućim pritiskom poslednjih godina nakon ubistva saudijskog disidenta Džamala Kašogija, američkog novinara 2018, i katastrofalnog rata Saudijske Arabije sa pobunjenicima Huti koje podržava Iran u Jemenu.