Uprkos znatno različitim sistemima zdravstvene zaštite, pacijenti sa niskim primanjima u šest različitih zemalja imaju stopu smrtnosti za 10 do 20 procenata veću od svojih vršnjaka sa visokim prihodima, prema novoj studiji koju su vodili istraživači sa Harvardske medicinske škole, Medicinskog ogranka Univerziteta u Teksasu, Galveston, ICES (bivši Institut za kliničke evaluacione nauke) i drugi međunarodni saradnici.
Nalazi sugerišu da su dispariteti zasnovani na prihodima prisutni čak i u zemljama sa univerzalnom zdravstvenom zaštitom i snažnim socijalnim uslugama, rekli su istraživači. Rad, objavljen u časopisu JAMA, bio je projekat Međunarodne saradnje za istraživanje zdravstvenog sistema, napor posvećen razumevanju kompromisa svojstvenih pristupima različitih nacija pružanju zdravstvene zaštite.
„Zdravstveni sistem jedne zemlje može uticati na lečenje i ishode specifičnih zdravstvenih stanja, kao što su kardiovaskularne bolesti“, rekao je Brus Landon, profesor zdravstvene politike na Institutu Blavatnik na medicinskoj školi Harvard.
„Želeli smo da istražimo da li su lošiji ishodi koji su primećeni kod Amerikanaca sa nižim prihodima u odnosu na Amerikance sa višim prihodima smanjeni u zemljama sa univerzalnim zdravstvenim osiguranjem. Otkrili smo da pojedinci sa visokim primanjima imaju bolje stope preživljavanja i da je veća verovatnoća da će dobiti tretmane koji spasavaju život u poređenju sa pojedincima sa niskim primanjima, bez obzira na njihovu zemlju prebivališta ili vrstu zdravstvenog sistema“.
Autori su analizirali naplatu zdravstvene zaštite zasnovane na populaciji i tvrdnje da bi proučavali sve odrasle osobe starije od 66 godina koji su bili hospitalizovani sa vrstom srčanog udara poznatog kao infarkt miokarda sa ST-elevacijom (STEMI), koji ima tendenciju da bude teži i ne- Infarkt miokarda sa elevacijom ST (NSTEMI).
Ishodi za pacijente sa STEMI i NSTEMI sa niskim primanjima upoređeni su sa ishodima među pacijentima sa visokim prihodima u SAD, Kanadi (Ontario i Manitoba), Engleskoj, Holandiji, Tajvanu i Izraelu između 2013. i 2018. Studija je obuhvatila 289.376 pacijenata hospitalizovanih sa STEMI i 843.046 pacijenata hospitalizovanih sa NSTEMI.
Nalazi su pokazali da:
„Ovi rezultati sugerišu da zemlje širom sveta moraju da udvostruče svoje napore kako bi osigurale pružanje pravične nege osobama širom spektra socio-ekonomskog statusa“, rekao je Landon.
Autori su primetili da su prethodna istraživanja skrenula pažnju na relativno loše performanse zdravstvenog sistema u SAD kada je u pitanju pružanje pravične nege.
„Naša analiza stavlja ove prošle rezultate u drugačiji kontekst naglašavajući konzistentnost ovih nalaza u nekoliko razvijenih zemalja sa znatno različitim zdravstvenim sistemima i kontekstima“, rekao je Landon.
Dok neke od razlika u ishodima mogu biti povezane sa akumuliranim posledicama društvenih faktora rizika u vezi sa niskim prihodima i drugim faktorima van sistema zdravstvene zaštite, istraživači su primetili da kreatori politike i pružaoci usluga u svakoj od ovih zemalja takođe moraju ispitati zašto pojedinci sa nižim prihodima manje je verovatno da će primiti agresivne tretmane od svojih vršnjaka.
Na primer, oni sugerišu da su potrebni dalji napori da se istraži dostupnost i kvalitet bolničke nege u regionima koji opslužuju stanovništvo sa nižim prihodima, što bi moglo uticati na pristup pacijenata lečenju.
Iako su istraživači uzeli u obzir moguće efekte drugih bolesti koje su pacijenti imali, još uvek je moguće da su postojali i drugi zdravstveni faktori koji su uticali na veće stope smrti i niže stope lečenja pacijenata sa niskim primanjima.
Autori upozoravaju da se nisu prilagodili rasi i etničkoj pripadnosti jer ovi podaci nisu bili dostupni za sve zemlje i populacije uključene u studiju. Štaviše, svi Amerikanci u studiji imali su zdravstveno osiguranje, tako da je nejasno da li bi rezultati mogli biti drugačiji da su uključeni i neosigurani Amerikanci.
„Naši rezultati osporavaju uverenje da su dispariteti zasnovani na prihodima jedinstven američki fenomen. Istina je da se kazna za siromaštvo čini doslednom u svim zemljama“, kaže stariji autor Peter Cram, pomoćni naučnik na ICES-u i Univerzitetu u Teksasu. „Sve zemlje, uključujući Kanadu, treba da se pozabave ovim pitanjima i poboljšaju pružanje zdravstvene zaštite starijim pacijentima koji dožive teške srčane udare.
