Francuski predsjednik Emanuel Makron suočio se u petak sa najtežim izazovom svog autoriteta otkako su protesti takozvanih Žutih prsluka nakon što je njegova odluka da sprovede spornu reformu penzija bez glasanja izazvala talas protesta.
Nove demonstracije počele su u Parizu u petak uveče, pošto su se demonstranti okupili na gradskom Place de la Concorde, u blizini zgrade parlamenta Assemblee Nationale, nakon demonstracija u četvrtak koje su bile obeležene nasiljem.
Demonstranti su u petak zapalili vatru na Place de la Concorde dok su se suočili sa redom policije za nerede, uz skandiranje „Macron, ostavka!“
„Dogodilo se nešto fundamentalno, a to je da su se odmah dogodile spontane mobilizacije širom zemlje“, rekao je lider tvrdolevice Žan-Lik Melanšon. „Podrazumeva se da ih ohrabrujem, mislim da se to dešava.
Revizija penzija podiže starosnu granicu za odlazak u penziju u Francuskoj za dve godine na 64 godine, za šta vlada kaže da je od suštinskog značaja da se osigura da sistem ne propadne.
Sindikati i većina birača se ne slažu.
Francuzi su duboko vezani za zadržavanje zvanične starosne granice za odlazak u penziju na 62 godine, što je među najnižim u zemljama OECD-a.
Više od osam od 10 ljudi nezadovoljno je odlukom vlade da preskoči glasanje u parlamentu, a 65 odsto želi da se štrajkovi i protesti nastave, pokazala je anketa Toluna Harris Interactive za radio RTL.
Proći bez glasanja „je poricanje demokratije… totalno poricanje onoga što se dešavalo na ulicama već nekoliko nedelja“, rekla je 52-godišnja psiholog Natali Alkijer u Parizu. „Prosto je nepodnošljivo.
Široki savez glavnih francuskih sindikata rekao je da će nastaviti svoju mobilizaciju kako bi pokušali da iznude preokret u vezi sa promenama. Protesti su planirani za ovu nedelju, a novi dan opštenacionalne industrijske akcije zakazan je za četvrtak.
Sindikati nastavnika pozvali su na štrajk sledeće nedelje, što bi moglo poremetiti simbolične maturske ispite u srednjoj školi.
Dok su osam dana protesta širom zemlje od sredine januara, i još mnogo lokalnih industrijskih akcija, do sada bili uglavnom mirni, nemiri u četvrtak podsećali su na proteste Žutih prsluka koji su izbili krajem 2018. zbog visokih cena goriva i primorali Makrona na delimično zaokret na porezu na ugljenik.
Ministar unutrašnjih poslova Džerald Darmanin rekao je da je policija uhapsila oko 310 ljudi i obećao da će se obračunati sa uzbunjivačima.
„Opozicija je legitimna, protesti su legitimni, ali izazivanje haosa nije“, rekao je on radiju RTL.
Levičarski i centristički opozicioni poslanici podneli su parlamentu u petak popodne predlog za izglasavanje nepoverenja.
Ali, iako je Makron izgubio apsolutnu većinu u donjem domu parlamenta na izborima prošle godine, male su šanse da će to proći – osim ako se ne formira iznenađujući savez poslanika sa svih strana, od krajnje levice do krajnje jel tako.
Lideri konzervativne stranke Les republikanci odbacili su takav savez. Niko od njih nije sponzorisao prvi zahtev za izglasavanje nepoverenja koji je podnet u petak. Očekuje se da će krajnja desnica podneti još jednu kasnije u toku dana.
Pojedini poslanici LR rekli su da bi mogli da razbiju redove, ali bi predlog zakona o nepoverenju zahtevao da prođu svi ostali opozicioni poslanici i polovina od 61 poslanika LR, što je težak zadatak.
„Do sada su francuske vlade obično pobeđivale u takvim glasanjima o nepoverenju“, rekao je glavni ekonomista Berenberga Holger Šmiding.
On je očekivao da će i ovoga puta biti isto, čak i ako je „pokušavajući da zaobiđe parlament, Makron već oslabio svoju poziciju”.
Glasanje u parlamentu verovatno će se održati tokom vikenda ili u ponedeljak.
Makron će želeti da brzo okrene stranicu, s obzirom da vladini zvaničnici već pripremaju društveno usmerene reforme. Takođe može izabrati, u nekom trenutku, da otpusti premijerku Elizabet Born, koja je bila na čelu debate o penzijama.
Ali jedan ili oba poteza mogu malo da doprinesu suzbijanju besa na ulicama. Ni jedan ni drugi nisu dali javne komentare u petak.
