Spremajući se za drugu uzastopnu godinu suše u Italiji, prvi put u decenijama, premijer Đorđa Meloni okupio se u sredu sa ministrima kako bi u sredu počeo da pravi akcioni plan, pridruživši se Francuskoj i drugim zemljama zapadne Evrope koje se bore sa oskudnom zimskom kišom i sneg.
Meloni i njeni ministri odlučili su da imenuju „vanrednog komesara sa izvršnim ovlašćenjima“ da sprovede vladin plan borbe protiv suše kada bude osmišljen. Italija je imenovala nekoga na sličnu poziciju za sprovođenje strategija protiv pandemije COVID-19.
Stručnjaci kažu da je poslednji put nacija iskusila dve uzastopne sušne godine 1989-90, ali da su uslovi sada teži.
Sa oskudnim zimskim snežnim padavinama koje se pretvaraju u uveliko nedovoljno otapanje snega za snabdevanje potoka i pritoka koje se ulivaju u reku Po, farmeri u italijanskoj regiji Emilija-Romanja zabrinuti su da će možda morati da napuste tradicionalne useve poput kukuruza i soje i umesto toga posade suncokret.
Region je jedno od najproduktivnijih poljoprivrednih oblasti u Italiji. Nedostatak vode bi takođe mogao da utiče na snabdevanje stočnom hranom za krave i svinje Emilije-Romanje, čije su mleko i meso neophodni za proizvodnju sira Parmigiano Reggiano i cenjene pršute.
Francuska je ove zime zabeležila 32 dana bez kiše — najdužu zimsku sušu od kada je 1959. godine počelo da se vodi evidencija. Nivo snega u francuskim Alpima, Pirinejima i drugim francuskim planinskim vencima je takođe mnogo niži nego što je uobičajeno za ovo doba godine, prema nacionalna meteorološka služba.
Pošto je otapanje snega ključno za punjenje reka i rezervoara, posmatrači vremena su zabrinuti zbog iscrpljenih zaliha vode kasnije ove godine. Širom Francuske, stanovnici dele slike presušenih rečnih korita i skupljenih jezera – šokantnih prizora u dubini zime.
Francuski predsednik Emanuel Makron obećao je da će njegova vlada sredinom marta napraviti hitan „plan za vodu“.
Poslednja dva leta u Francuskoj su takođe bila izuzetno suva, što je navelo neke poljoprivrednike da razmotre prelazak na nove useve.
Italiju je prošle godine pogodila najveća suša u poslednjih 70 godina, a Po, najduža italijanska reka, pretvorila se u dugi deo peska. Suša je uništila biljke pirinča koje su glavni sastojak za rižoto.
Činilo se da su padavine koje je Italija dobila krajem februara donele više štete nego koristi nekim poljoprivrednicima. Kombinacija nižih temperatura, snega i mraza ugrozila je voćarske kulture koje su zbog toplije zime već počele da cvetaju, posebno stabla badema, breskve i trešnje, saopštio je ove nedelje lobi poljoprivrednog gazdinstva Koldireti.
„Dolazak padavina u svakom slučaju neće uspeti da nadoknadi manjak vode u situaciji u kojoj Italiji nedostaje vode za 30 odsto, a taj procenat raste na 40 odsto u severnoj Italiji“, primetio je Koldireti, pozivajući se na podatke iz Nacionalni istraživački savet Italije.
Tokom brifinga zakonodavcima u sredu, italijanski ministar poljoprivrede i suvereniteta hrane, Frančesko Lolobriđida, opisao je nedostatak vode kao hitan slučaj. On je naveo infrastrukturu kao doprinos problemu.
„Moramo intervenisati u planiranju za dugoročni, srednjoročni i kratkoročni period kako bismo akvadukte, koji imaju curenje do skoro 50%, učinili efikasnijim i osmislili plan za rezervoare i vodene bazene“, rekao je Lollobrigida.
Stručnjaci Nacionalnog istraživačkog saveta, poznatog po italijanskom akronimu CNR, primetili su prošlog meseca da „sneg, koji je padao krajem meseca posle nekoliko nedelja, nije dovoljan da dostigne prosečne vrednosti za period 2011-2021. deceniju, pre svega na Alpima“.
Ranije ove nedelje, francuski ministar životne sredine naložio je zvaničnicima koji rade na onome što Makronova vlada naziva svojim „planom za otrežnjenje vode“ da odmah preduzmu korake za ograničavanje upotrebe vode kako bi osigurali da ima dovoljno vode ovog leta.
Četiri regiona u južnoj Francuskoj – Izer, Var, Buš du Rona i Pirineji – već imaju ograničenja za vodu, a 10 drugih departmana stavljeno je na listu opreza.
U Nemačkoj, stručnjaci kažu da kiša početkom godine neće biti dovoljna da nadoknadi dublje delove tla koji su poslednjih godina postali zabrinjavajuće suvi. Nemački savezni zavod za statistiku saopštio je ove nedelje da su suša i vrućina dovele do značajnog pada žetve povrća prošle godine, koja je pala za 12 odsto u poređenju sa 2021. — rekordnom godinom — i za 2 odsto u poređenju sa petogodišnjim prosekom.
Zahvaljujući nedavnoj kiši u Španiji, rezerve vode su na 51% kapaciteta, daleko iznad opasno niskih 35% krajem 2022. Prošla godina je bila treća najsušnija godina u Španiji i najtoplija od 1961. godine, kada je počelo vođenje evidencije.
Suvi uslovi i dalje zabrinjavaju u španskom regionu Katalonije, gde je upotreba vode ograničena u poljoprivredi i industriji od novembra, a korišćenje vode za piće za pranje automobila ili punjenje bazena je zabranjeno.
