Bezbroj polica nižu se uz zidove podruma na danskom univerzitetu Odense, držeći ono što se smatra najvećom zbirkom mozgova na svetu.
Postoji 9.479 organa, svi su uklonjeni sa leševa pacijenata sa mentalnim zdravljem tokom četiri decenije do 1980-ih.
Sačuvana u formalinu u velikim belim kantama označenim brojevima, kolekcija je životno delo istaknutog danskog psihijatra Erika Stromgrena.
Započeto 1945. godine, to je bila „vrsta eksperimentalnog istraživanja“, objasnio je za AFP Jesper Vaci Krag, stručnjak za istoriju psihijatrije.
Stromgren i njegove kolege su verovali „možda bi mogli da saznaju nešto o tome gde su mentalne bolesti lokalizovane, ili su mislili da bi mogli da pronađu odgovore u tim mozgovima“.
Mozak je sakupljen nakon što su obavljene autopsije na telima ljudi koji su bili smešteni na psihijatrijskim institutima širom Danske.
Ni od pokojnika ni od njihovih porodica nikada nije tražena dozvola.
To su bile državne duševne bolnice i nije bilo ljudi spolja koji su postavljali pitanja šta se dešavalo u ovim državnim institucijama“, rekao je on.
U to vreme prava pacijenata nisu bila primarna briga.
Naprotiv, društvo je verovalo da treba da bude zaštićeno od ovih ljudi, rekao je istraživač sa Univerziteta u Kopenhagenu.
Između 1929. i 1967. godine, zakon je zahtevao sterilizaciju ljudi koji su bili smešteni u mentalnim ustanovama.
Sve do 1989. morali su da dobiju posebno izuzeće da bi im bilo dozvoljeno da se venčaju.
Danska je smatrala „mentalno bolesne“ ljude, kako su ih u to vreme zvali, „teretom za društvo (i verovala je da) ako im dozvolimo da imaju decu, ako ih pustimo da se oslobode… oni će izazvati razne nevolje“, Vaczi Kragh rekao.
Tada je svaki Danac koji je umro bio obduvan, rekao je patolog Martin Virenfeld Nilsen, direktor kolekcije.
„To je tada bio samo deo kulture, obdukcija je bila samo još jedna bolnička procedura“, rekao je Nilsen.
Evolucija postmortem procedura i sve veća svest o pravima pacijenata najavili su kraj novih dodataka kolekciji 1982. godine.
Potom je usledila duga i žestoka debata šta da se radi sa tim.
Danski državni savet za etiku na kraju je odlučio da ga treba sačuvati i koristiti za naučna istraživanja.
Kolekcija, koja se dugo nalazila u Arhusu u zapadnoj Danskoj, premeštena je u Odense 2018.
Istraživanja o kolekciji su tokom godina obuhvatila širok spektar bolesti, uključujući demenciju, šizofreniju, bipolarni poremećaj i depresiju.
„Debata se u suštini smirila i (sada ljudi) kažu: ‘Ok, ovo je veoma impresivno i korisno naučno istraživanje ako želite da saznate više o mentalnim bolestima’“, rekao je direktor kolekcije.
Neki od mozgova pripadali su ljudima koji su patili i od problema mentalnog zdravlja i od moždanih bolesti.
„Pošto su mnogi od ovih pacijenata bili primljeni možda polovinu svog života, ili čak ceo život, imali bi i druge bolesti mozga, kao što su moždani udar, epilepsija ili tumori na mozgu“, dodao je on.
Četiri istraživačka projekta trenutno koriste kolekciju.
„Ako se ne koristi, nema koristi“, kaže bivši šef državnog udruženja za mentalno zdravlje Knud Kristensen.
„Sada ga imamo, trebalo bi da ga koristimo“, rekao je on, žaleći se na nedostatak sredstava za finansiranje istraživanja.
Neurobiolog Susana Aznar, stručnjak za Parkinsonovu bolest koja radi u istraživačkoj bolnici u Kopenhagenu, koristi kolekciju kao deo istraživačkog projekta svog tima.
Ona je rekla da je mozak jedinstven po tome što omogućava naučnicima da vide efekte savremenih tretmana.
„Nisu bili lečeni tretmanima koje mi sada imamo“, rekla je ona.
Mozak pacijenata danas je možda izmenjen tretmanima koje su primili.
Kada ih Aznarov tim uporedi sa mozgovima iz kolekcije, „možemo da vidimo da li bi ove promjene mogle biti povezane sa tretmanima“, rekla je ona.
