Svoje ljude slali u Kolumbiju da nadgledaju posloveIme odbjeglog vođe kavačkog klana Radoja Zvicera pominje se na optužnici Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, a na toj optužnici su još Milan Starčević, zatim Pink panter Mladen Lazarević, ali i „Čovek sa 1.000 lica“ Zoran Jakšić koji je u zatvoru u Peruu. U optužnici se navodi i da je klan imao svog čovjeka koji je, direktno u Kolumbiji, iz „prve ruke“, od proizvođača kupovao ogromne količine kokaina.
– Prije kupovine droge, otvorili su firme, kupili prekookeanske brodove, sami regrutovali posadu za njih. Svoje ljude su slali direktno u Kolumbiju i oni su u lukama nadgledali pakovanje kokaina koji je sakrivan u legalne tovare banana, kakaa ili metala – navodi se u optužnici Javnog tužilaštva za organizovani kriminal
Balkanski narko-kartel je moćna je kriminalna mreža koja i dalje ima ključnu ulogu u međunarodnoj trgovini narkoticima, služeći kao tranzitni koridor za kokain koji stiže iz Južne Amerike i završava na ulicama evropskih metropola. Njihova priča je splet nasilja, luksuza, ali i neminovnih padova.
– Kokain iz Južne Amerike najčešće kreće morskim putem, i to preko pristaništa u Španiji, Belgiji, Holandiji i Italiji koje služe kao ulazne tačke, ali ono što se događa dalje često vodi do Balkana. Kroz luke u Crnoj Gori, Hrvatskoj, Sloveniji, pa čak i Albaniji, narko-kartel iz regiona preuzima tovar, koristeći mrežu lokalnih kontakata i doušnika. Odatle se droga širi drumskim i železničkim putem prema Srbiji, Bosni i Hercegovini, Sjevernoj Makedoniji, pa sve do Beča, Berlina i Amsterdama – navodi izvor.
Kada se balkanski kartel konsolidovao, pripadnici ove kriminalne grupe uspjeli su da stvore jedinstvenu mrežu. Srbi i Crnogorci povezali su se sa moćnim kolumbijskim kartelima, ali uspjeh nije mogao dugo da potraje bez posledica. Službe bezbjednosti sve više su stiskale obruč, uz pomoć tajnih operacija, pa i presretnute Skaj komunikacije uspjeli su da dođu do hapšenja ključnih osoba iz podzemlja.
– Uprkos tome, balkanski narko-kartel nikada nije potpuno nestao. Štaviše, iako je nesumnjivo u jednom trenutku bio razbijen na više frakcija, ovaj kartel i dalje kontroliše ključne rute za uvoz kokaina! Njihova sposobnost da se prilagode, infiltriraju u institucije i koriste globalizaciju za svoje ciljeve čini ih jednim od najopasnijih igrača na evropskoj i svetskoj narko-sceni – dodaje izvor Kurira.
Rojters u jednoj od svojih analiza navodi da je proizvodnja kokaina u Južnoj Americi porasla tokom protekle decenije i da su balkanski trgovci bili u savršenoj poziciji da podstaknu evropsku potražnju.
– Trgovci drogom sa Balkana dominiraju složenom logistikom transporta kokaina iz proizvodnih laboratorija u Andima do uličnih prodavaca u Parizu, Londonu i Berlinu, doprinoseći da Evropa postane svjetsko tržište kokaina broj jedan. U snabdijevanju evropskog kontinenta velikim pošiljkama kokaina, glavna je grupa s Balkana – pokazuje analiza Rojtersa.
To su postigli tako što su uspostavili kontakte s kriminalcima u zajednicama balkanske dijaspore sa obije strane Atlantika i infiltrirajući se u sistem pomorskog transporta koji obavlja 90 odsto svjetske trgovine robom, navode američki, evropski i latinoamericki agenti koji se bore protiv prometa narkotika.
Naš sagovornik ističe da se kokain često krijumčari u pošiljkama banana, što je postala jedna od najčešcih metoda šverca droge iz Južne Amerike u Evropu. Ova praksa je posebno izražena u zemljama poput Ekvadora, koji je najveći svjetski izvoznik banana, ali i tranzitna tačka za kokain proizveden u susjednim državama poput Kolumbije i Perua.
Potrebna ozbiljna logistika za šverc drogeIzvor Kurira iz MUP Srbije objašnjava da se balkanski kartel sastoji od više desetina organizovanih kriminalnih grupa sa Balkana koje se udružuju radi vršenja krivičnih dela i da je po tome i ova grupa i dobila ime.
– Ono što ih sve povezuje jeste trgovina kokainom, a da bi tako nešto radili, potrebna je ozbiljna logistika! Kupiti kokain u Južnoj Americi, dovesti ga iz džungle do broda, ubaciti malim čamcima ili u luci u veliki brod, zatim proći carinu, policijsku i obalsku stražu, potom dočekati brod u evropskim vodama, pa pokupiti malim čamcima ili u luci angažovati ekipu za izbačaj ili celog kontejnera ili robe… Za sve to je potrebna ozbiljna logistika, mnogobrojne veze i ljudstvo – objašnjava naš sagovornik.
– Banane su lako kvarljivo voće, što znači da imaju prioritet prilikom carinskih procedura, čime se smanjuje rizik od detaljnih pregleda, a to je samo jedan od razloga zbog kojih krijumčari biraju pošiljke banana za transport kokaina. Takođe, i zbog velike potražnje, pošiljke banane su česte, pa to krijumčarima omogućava da lakše sakriju ilegalne pošiljke među legalnima – zaključuje izvor Kurira.
