Jednog dana, mravi bi mogli pomoći u spasavanju života delujući kao jeftini bio-detektori. Njihovo snažno čulo mirisa omogućava im da razlikuju suptilne molekularne razlike u biološkim uzorcima za koje bi nam inače bila potrebna skupa oprema za otkrivanje.
Nova studija dokaza o konceptu upravo je pokazala da se ova veština može iskoristiti za otkrivanje raka u uzorcima urina, barem kod laboratorijskih miševa.
„Mravi pokazuju potencijal da postanu brzo, efikasno, jeftino i neinvazivno sredstvo za otkrivanje tumora kod ljudi“, pišu etolog sa Univerziteta Sorbona Baptiste Pikueret i njegove kolege u svom radu.
Rak je i dalje vodeći uzrok smrti širom sveta, sa više od 19 miliona slučajeva u 2020. Što se rak ranije otkrije, veće su šanse da se pacijenti oporave, ali trenutne metode otkrivanja su invazivne ili skupe, što može odvratiti pacijente da se podvrgnu skriningu što bi ranije mogli biti.
Stoga su se istraživači obratili životinjama za pomoć, od miševa do pasa, da vide da li bi ovaj proces mogao biti pristupačniji. Pikueret i tim su sada takođe stavili mrave na test.
Oni su uslovili 35 svilenkastih mrava (Formica fusca) da povežu zdrav mišji urin sa nagradom za šećer i vodu i još 35 da povežu miris urina miševa koji nose tumore raka kod ljudi.
Bilo je potrebno samo tri treninga da mravi razlikuju mirise. Ovi mravi su poznati po brzom učenju i zadržavanju pamćenja; mogu se testirati devet puta bez nagrade pre nego što njihovi odgovori počnu da blede.
U svojoj prethodnoj studiji, istraživači su otkrili da mravi mogu razlikovati uzorke kancerogenih i zdravih ćelija i različite tipove ćelija raka.
Jednom obučeni, mravi su provodili oko 20 posto više vremena u blizini ciljanog mirisa od drugih, tražeći tu slatku nagradu i usputno dajući jasan i tačan signal o prisustvu ili odsustvu raka dojke u urinu miša.
Ovo je bilo uprkos činjenici da su biomarkeri raka iz kalemljenog ljudskog tumora potencijalno izmenjeni dok su prolazili kroz telo miša i mešali se sa drugim mirisima u mišjem urinu.
Hemijska analiza je potvrdila da se smrdljivi isparljivi molekuli u urinu miševa sa rakom zaista razlikuju od onih bez. Štaviše, što je tumor raka veći, mirisi su različitiji.
Ipak, mravi nisu pokazali nikakvu razliku u svojoj sposobnosti da otkriju prisustvo malih tumora u poređenju sa velikim tumorima kod miševa; mogli su isto tako da nanjuše velike i male tumore iz kontrola bez raka.
Iako su ovi rezultati obećavajući, ima još mnogo posla pre bilo kakve potencijalne upotrebe u kliničkim okruženjima.
„Ograničenje naše studije je da mirisi koje smo koristili možda ne predstavljaju široku raznolikost mirisa raka koji postoje u prirodi“, piše tim.
„U stvarnoj životnoj situaciji, zbunjujući faktori kao što su starost, ishrana, stanje ili stres mogu doprineti varijabilnosti pojedinačnih telesnih mirisa među pojedincima. Našoj metodi su potrebne dodatne validacije korišćenjem različitih tumora/tipova raka i, što je najvažnije, uzoraka direktnog ljudskog porekla, pre nego što se smatra prikladnim kao rutinski test za skrining raka.“
