Marsovi roveri kojima je zadatak da traže tragove biologije mogli bi da se kotrljaju preko mikroskopskih oblika života a da ništa ne pomirišu, jednostavno zato što njihovi instrumenti nisu dorasli zadatku.
Nova studija sprovedena u najstarijoj pustinji na Zemlji pokazuje kako trenutna tehnologija ne može uvek da uoči tragove života na površini naše planete. A kamoli na Marsu.
Istraživači koji stoje iza istrage tvrde da će život na Marsu nastaviti da nam izmiče, bez poboljšanja naše sposobnosti da identifikujemo davno mrtvu „mikrobnu tamnu materiju“. Pogotovo ako je život za kojim tragamo postojao pre milijardi godina kada je planeta bila toplija i vlažnija nego danas.
Pustinja Atakama u Čileu ima drevnu deltu zvanu Crveni kamen, koja sadrži pesak i stene bogate hematitom i muljnim kamenom. Geološki, ovaj region je prilično sličan delovima Marsa, zbog čega ga astrobiolozi često koriste kao model za crvenu planetu.
Kada su istraživači u Čileu testirali mineralogiju Crvenog kamena sa najboljim instrumentima koji su danas dostupni, otkrili su neke misteriozne znakove.
Skoro 9 procenata genetskih sekvenci dobijenih korišćenjem sekvenciranja sledeće generacije spadalo je u kategoriju „neklasifikovano“, dok 40 procenata preostalih sekvenci nije moglo biti dodeljeno ničemu specifičnijem od najviših taksona, kao što su redovi ili domeni.
Istraživači sa Autonomnog univerziteta u Čileu (Universidad Autonoma de Chile) kažu da njihova otkrića otkrivaju „neobičan visok stepen filogenetske neodređenosti“.
Tim je predložio novi koncept koji predstavlja tu neizvesnost, ono što nazivaju „tamnim mikrobiomom“. Ovaj termin se u suštini odnosi na mikroorganizme koje naučnici mogu otkriti genetskim sekvenciranjem, a da ne znaju tačno šta su.
„Tako“, pišu istraživači, „tamni mikrobiom Crvenog kamena može biti sastavljen od zaista novih postojećih vrsta koje se ne nalaze nigde drugde na Zemlji, ali takođe može biti slučaj da takav tamni mikrobiom zapravo predstavlja reliktnu zajednicu mikrobnih vrsta koje su koristile da naseljavaju deltu Crvenog kamena u dalekoj prošlosti, čiji se nikakvi postojeći srodnici ne mogu naći u postojećim bazama podataka sekvenci.“
Uzorci Crvenog kamena su takođe analizirani instrumentima za testiranje koji se koriste na Marsu ili su namenjeni za Mars, što pokazuje da je otkrivanje mikroorganizama daleko izazovnije, sa ograničenim ili neotkrivanjem u većini slučajeva.
Prošle godine, rover Perseverance na Marsu pronašao je „jake znake“ organske materije kada se kotrljao kroz drevnu deltu reke.
U godinama pre toga, rover Curiositi je pokupio znake organskih molekula i u pesku i u osušenom blatu.
To su obećavajuća otkrića, ali organska materija nije siguran znak života. Još uvek je nejasno da li ti molekuli zaista imaju biološko poreklo.
„Naše analize instrumenata za testiranje koji su na Marsu ili će biti poslati na Mars otkrivaju da, iako se mineralogija Crvenog kamena poklapa sa onim koje su detektovali zemaljski instrumenti na crvenoj planeti, slično niske nivoe organskih materija će biti teško, ako ne i nemoguće otkriti. u stenama Marsa u zavisnosti od korišćenog instrumenta i tehnike“, zaključuju istraživači u Čileu.
„Naši rezultati naglašavaju važnost vraćanja uzoraka na Zemlju za konačnu odluku o tome da li je život ikada postojao na Marsu.“
NASA već godinama planira da preuzme njihove uzorke sa Marsa kako bi ih izbliza pogledala. Ali to je lakše reći nego učiniti. Odlazak na Mars i nazad zahtjeva svemirsku misiju da bi se išlo dalje nego ikada ranije.
Datum za ovaj istorijski trenutak je trenutno određen za neko vreme u 2030-im ili 2040-im. Nadamo se da će do tada naša tehnologija biti bolje opremljena da pravilno pogleda ono što smo pronašli.
