Razvoj autizma sada može postati lakši za razumjevanje, zahvaljujući modelu objašnjenja predstavljenom u tezi sa Univerziteta u Geteborgu. Ovaj model pruža nove uvide u to kako različiti faktori rizika dovode do autizma i zašto postoji tako velika varijabilnost među pojedincima.
Autizam, neurorazvojno stanje, utiče na to kako ljudi percipiraju svet oko sebe i kako komuniciraju i komuniciraju sa drugima. Među osobama sa autizmom, postoje velike razlike u pogledu ličnih osobina i manifestacija. Poremećaj se stoga obično opisuje kao spektar, sa brojnim suptilnim varijacijama.
Novi model objašnjenja je teorijski, ali istovremeno i praktičan u primeni, jer se njegove različite komponente mogu meriti, na primer, upitnicima, genetskim mapiranjem i psihološkim testovima. Model opisuje različite faktore koji doprinose i kako se oni kombinuju da bi podstakli dijagnozu autizma i izazvali druga neurorazvojna stanja.
Tri faktora koji doprinose
Model povezuje tri faktora koji doprinose. Zajedno, ovo rezultira obrazac ponašanja koji ispunjava kriterijume za dijagnozu autizma:
„Autistična ličnost je povezana i sa snagama i sa poteškoćama u spoznaji, ali kao takva ne znači da su dijagnostički kriterijumi ispunjeni. Ipak, izloženost faktorima rizika koji inhibiraju kognitivne sposobnosti ljudi može uticati na njihovu sposobnost da se izbore sa poteškoćama, što doprinosi pojedincima. dijagnostikovan autizmom“, kaže Darko Šarović, lekar i postdoktorski istraživač na Sahlgrenskoj akademiji Univerziteta u Geteborgu, koji je napisao tezu.
Model jasno daje do znanja da su mnogi različiti faktori rizika zajedno ti koji dovode do velikih razlika među pojedincima u spektru. Različite komponente modela su podržane rezultatima prethodnih istraživanja.
Adaptivna sposobnost
Visoke veštine izvršnog funkcionisanja mogu omogućiti ljudima da kompenzuju svoje oštećenje na takav način da ublaže simptome, što smanjuje njihov rizik od ispunjavanja dijagnostičkih kriterijuma za autizam. Ovo može objasniti zašto, na nivou grupe, istraživači primećuju niži stepen inteligencije kod ljudi sa dijagnozom autizma, kao i drugih neurorazvojnih stanja. Takođe pruža razumevanje zašto je intelektualna ometenost češća među ovim grupama. Dakle, model ukazuje da niska kognitivna sposobnost nije deo autistične ličnosti, već faktor rizika koji dovodi do ispunjenja dijagnostičkih kriterijuma.
„Autistična ličnost je povezana sa različitim snagama. Na primer, roditelji dece sa autizmom su prezastupljeni među inženjerima i matematičarima. Sami roditelji su verovatno mogli da kompenzuju svoje autistične osobine ličnosti i stoga nisu ispunili kriterijume za dijagnozu autizma. Uticaj poremećaja je tada postao uočljiviji kod njihove dece zahvaljujući, na primer, izloženosti faktorima rizika i relativno niskim kognitivnim sposobnostima“, kaže Šarović.
Razlika između devojčica i dečaka
Dijagnoza autizma je češća kod dečaka nego kod devojčica, a devojčice često dobijaju dijagnozu kasnije u životu. Neke devojke dostižu punoletstvo pre nego što im se dijagnostikuje, nakon mnogo godina difuznih ličnih poteškoća.
„Simptomi kod devojčica su često manje očigledni drugim ljudima. Dobro je poznato da devojčice generalno imaju naprednije socijalne veštine, što verovatno znači da bolje nadoknađuju sopstvene poteškoće. Devojčice takođe imaju manje autističnih osobina i manje podložna dejstvu faktora rizika.Shodno tome, model može pomoći da se odgovori na pitanja o rodnom jazu“, kaže Šarović.
Istraživanje i dijagnostika
Model takođe predlaže načine procene i merenja tri faktora (autistička ličnost, kognitivna kompenzacija i izloženost faktorima rizika). Ovo omogućava korišćenje modela u planiranju istraživačkih studija i interpretaciji njihovih rezultata.
Dijagnostika je još jedna moguća oblast upotrebe. U pilot studiji u kojoj je kod 24 učesnika dijagnostikovan autizam, a kod 22 kontrolne osobe nije, merenje tri faktora modela omogućilo je da više od 93% bude ispravno raspoređeno u pravu kategoriju. Model se takođe može koristiti za objašnjenje nastanka drugih neurorazvojnih poremećaja, kao što je šizofrenija.
