Istraživači su uspešno testirali uređaj koji bi jednog dana mogao da koristi hemijske biomarkere u znoju da otkrije promene u zdravlju osobe.
U novoj studiji objavljenoj u časopisu Science Advances, tim sa Državnog univerziteta u Ohaju demonstrirao je bežični biohemijski senzor bez baterije koji je detektovao šećer u krvi – ili glukozu – koji ljudi izlučuju iz svoje kože kada vežbaju.
Tim iz države Ohajo proizveo je „pametnu ogrlicu“ – zajedno sa funkcionalnom kopčom i priveskom – koja je, jednom postavljena oko vrata, korišćena za praćenje nivoa glukoze kod učesnika studije dok su vežbali.
Umesto baterije, radi pomoću rezonantnog kola, koje reflektuje signale radio frekvencije koje šalje spoljni sistem čitača. Nakon što su se 30 minuta bavili biciklizmom u zatvorenom prostoru, učesnici su napravili 15-minutnu pauzu tokom koje su pili napitke zaslađene šećerom, pre nego što su nastavili biciklizam.
Istraživači su znali da nivo glukoze u znoju treba da poraste nakon ispijanja slatkih napitaka – pitanje je bilo da li će ga ovaj novi senzor uhvatiti, rekao je Jinghua Li, koautor studije i pomoćnik profesora nauke o materijalima i inženjerstva u državi Ohajo. .
Rezultati su pokazali da je senzor uspešno pratio nivoe glukoze, što sugeriše da će raditi na praćenju drugih važnih hemikalija u znoju.
„Znoj zapravo sadrži stotine biomarkera koji mogu otkriti veoma važne informacije o našem zdravstvenom stanju“, rekao je Li. „Sledeća generacija biosenzora biće toliko bio-intuitivna i neinvazivna da ćemo moći da otkrijemo ključne informacije sadržane u telesnim tečnostima osobe.
Biomarkeri su supstance koje mogu otkriti najdublje tajne tela: sve od bolesti, infekcije, pa čak i dokazi emocionalne traume mogu se naći u telesnim tečnostima osobe, koje uključuju znoj, suze, pljuvačku i mokraću. Pored analize sastava znoja, istraživači veruju da bi ovaj senzor jednog dana mogao da bude prilagođen kao bioimplantat i da se koristi za otkrivanje neurotransmitera i hormona, što bi moglo pomoći u identifikaciji jonskih poremećaja u likvoru koji su povezani sa sekundarnom povredom mozga, ili čak dovesti do novog razumevanje kako mozak funkcioniše, rekao je Li.
Pored toga, ova pametna ogrlica zahteva samo minimalnu količinu znoja da bi interfejs radio zbog minijaturizovane strukture senzorskog interfejsa, dodao je Li.
Iako će proći neko vreme pre nego što uređaj sličan prototipu ove studije postane dostupan javnosti, Li već razmišlja o tome šta će koristiti ljudima kojima će ova potencijalno spasonosna tehnologija najviše trebati.
Umesto korišćenja glomaznih i čvrstih kompjuterskih čipova koji se nalaze u našim telefonima i laptopovima, senzori su napravljeni od materijala koji su ultra tanki. Ovaj stil dizajna čini proizvod izuzetno fleksibilnim, štiti funkcionalnost uređaja i osigurava da može bezbedno doći u kontakt sa kožom osobe.
Iako studija napominje da bi dalja minijaturizacija učinila izvodljivijim da ovaj i slični uređaji postanu implantabilni, Li je za sada rekla da ga zamišlja kao lagani uređaj sa jednostavnim rasporedima kola koji bi se lako mogli integrisati u naš svakodnevni život.
„Nadamo se da će na kraju ovi senzori biti neprimetno integrisani u naše lične stvari“, rekla je ona. „Neki od nas mogu da nose ogrlice, neki mogu da nose minđuše ili prstenje. Ali verujemo da bi ovi senzori mogli da budu smešteni u nešto što svi nosimo i da bi nam to moglo pomoći da bolje pratimo svoje zdravlje.“
