Supernove nisu uvek tako super. Ove eksplozije koje obeležavaju smrt zvezde često su spektakularno energične. Ali s vremena na vreme su potpuni glupan.
Naučnici su u sredu detaljno opisali jednu od grešaka – masivnu zvezdu kojoj je toliko materijala izvučeno gravitacionim potezom zvezde pratioca u zvezdanom braku koji se naziva binarni sistem koji je do trenutka kada je eksplodirao na kraju svog životni ciklus jedva je mogao da izdrži cviljenje.
Njena eventualna eksplozija bila je toliko pitoma, u stvari, da kolabirana zvezda – sada neverovatno gust objekat koji se zove neutronska zvezda – ostaje u poslušnoj kružnoj orbiti sa svojim pratiocem. U najmanju ruku snažnija eksplozija bi rezultirala orbitom ovalnijeg oblika i čak bi mogla da pošalje zvezdu i njenog pratioca da jure u suprotnim pravcima.
Ovaj binarni sistem, proučavan pomoću teleskopa na Interameričkoj opservatoriji Cerro Tololo sa sedištem u Čileu, nalazi se oko 11.000 svetlosnih godina od Zemlje u našoj galaksiji Mlečni put u pravcu sazvežđa Puppis. Svetlosna godina je razdaljina koju svetlost pređe za godinu dana, 5,9 triliona milja (9,5 triliona km).
Masa neutronske zvezde je oko 1,4 puta veća od našeg Sunca, a ranije je bila 12 puta masivnija od Sunca. Njena zvezda pratilac ima masu 18 do 19 puta veću od Sunca nakon što je kanibalizovala svog partnera. Dve zvezde kruže jedna oko druge svakih 59-1/2 dana, razdvojene oko osam desetina udaljenosti između Zemlje i Sunca.
Anemična zvezdana eksplozija koja se ipak dogodila nazvana je „ultra ogoljena“ supernova. To se dešava kada se masivna zvezda sruši dok joj ponestane goriva u svom jezgru, ali ne može da izdrži jaku eksploziju jer je prateća zvezda usisala veći deo njenih spoljašnjih slojeva i uklonila materijal koji bi inače bio nasilno izbačen u svemir.
„Pošto ima malo materijala u omotaču zvezda, skoro da nema izbacivanja od šoka kolapsa“, rekao je astronom iz Arizone Noel Ričardson sa Univerziteta Embri-Ridl, vodeći autor studije objavljene u časopisu Nature.
Koautorka studije Clarissa Pavao, studentkinja Embri-Riddle studija fizike, opisala je eksploziju kao: „Slaba, suptilna i pasivna“.
„Da je bilo više eksplozije, orbita ne bi bila kružna“, rekao je Ričardson. „Normalna supernova ne bi nužno uništila pratioca, ali bi mogla mnogo više da poremeti orbitu. Mogla bi, na primer, da pokrene sistem koji orbitu ili čini mnogo eliptičnijom ili čak šalje preživelu zvezdu i neutron zvezda na brzim putanjama u suprotnim pravcima sa brzinama koje bi ih čak mogle poslati iz galaksije.“
Tip binarnog sistema koji se ispituje u ovoj studiji je redak, a procenjuje se da ih otprilike 10 postoji u Mlečnom putu naseljenom sa oko 100-400 milijardi zvezda.
Za razliku od usamljenog sunca, možda polovina zvezda naše galaksije živi u binarnim sistemima. Naučnici su razmišljali da li planete sposobne da nose život postoje u takvim sistemima, kao što je prikazano, na primer, na matičnoj planeti Tatuina Lukea Skajvokera iz „Ratova zvezda“.
„Znamo za neke sisteme koji su binarni sa planetama, ali ih je teže potvrditi, a sve su za zvezde sa masama poput našeg Sunca“, rekao je Ričardson. „U slučaju ovih masivnih zvezda, još uvek nismo otkrili planete oko njih. Zvijezde su mnogo veće i svetlije su od zvezda sličnih suncu, što otežava otkrivanje planeta nego oko manjih zvezda.“
