25-minutni govor Donalda Trampa održan u srijedu u njegovom imanju u Mar-a-Lagu, nakon njegove optužnice za krivično delo u Njujorku, označava njegov dramatičan povratak u centar američke politike.
Nakon što je poslednjih nekoliko godina čamio u zastoju, Tramp se sada vratio u igru sa osvetom – zahvaljujući odluci njujorškog državnog tužioca Alvina Brega da ga optuži za 34 tačke optužnice za falsifikovanje poslovnih zapisa. Bragova kontroverzna odluka da krivično goni Trampa mogla bi se ispostaviti kao jedna od najznačajnijih pogrešnih procena javnog zvaničnika u novijoj američkoj istoriji.
Trampov govor u sredu bio je bravurozni nastup. U apokaliptičnim tonovima – „naša zemlja ide u pakao“ – Tramp je naslikao korumpiranu, kriminalom opterećenu i slabu Ameriku, koja glupo promoviše opasan i nepotreban sukob u Ukrajini, jureći ka samouništenju. SAD je, tvrdi Tramp, „nacija u propadanju… nacija u padu“.
Sam Tramp je u centru ove mračne prognoze proglašavajući sebe jedinim političarem koji može „spasiti našu zemlju. „Da bi to sprečili, tvrdi on, elite odgovorne za trenutno stanje propadanja Amerike, uključujući demokrate, FBI, Ministarstvo pravde, Džordža Soroša, Fejsbuk i Tviter, sada su urotile da iskoriste korumpirani pravni sistem da spreče njegov reizbor. „Ne mogu da nas pobede na glasačkoj kutiji, pa pokušavaju da nas tuku kroz zakon“, rekao je on.
Nije iznenađujuće da je Tramp svoj destruktivni gnev usmerio na američki pravni sistem. Uvek je prezirao vladavinu prava. Ko može zaboraviti njegovo hvalisanje da je nagomilao Vrhovni sud i njegovo naknadno odbacivanje sopstvenih imenovanih kad su oni odbili da pravno sankcionišu njegovu tvrdnju da su izbori 2020. pokradeni? Ali u ovom govoru otišao je dalje nego što je ikada ranije otišao.
Što se tiče optužbi koje je podigao državni tužilac Breg, Tramp je tvrdio da „nema slučaja“ i da je Brag – koga je označio kao „kriminalac“ – znao da nema slučaja. On je opisao sudiju koji je predsedavao slučajem kao „sudiju koja mrzi Trampa sa suprugom koja mrzi Trampa… čija je ćerka radila za Kamalu Haris. „Po rečima bivšeg predsednika, celokupno tužilaštvo je nešto „iz starog Sovjetskog Saveza”.
Međutim, Trampovo osuđivanje pravnog sistema se tu nije završilo. On je opisao zaplenu dokumenata iz Mar-a-Laga od strane FBI-a kao „nezakonito“ i deo kampanje „progona“ i „uznemiravanja“ protiv njega i njegove porodice.
Bivši predsjednik je odbacio istragu o navodnim lažnim praksama Trampovih preduzeća u Njujorku kao „progon, a ne istragu“ i optužio državnog tužioca Leticiju Džejms da je „obrnuti rasista“ i oruđe demokrata.
Tramp je opisao generalnog tužioca u Atlanti koji ga trenutno istražuje u vezi sa navodnim izbornim prevarama tokom izbora 2020. kao „rasističkog demokratskog generalnog tužioca“.
Braggovo tužilaštvo, racija FBI-a na Mar-a-Lago i druge istrage koje su u toku su, prema Trampu, svi aspekti ogromne pravne zavere – „naš pravosudni sistem je postao bezakoni“ – osmišljen da uništi njegove izglede da ponovo bude izabran za predsednika 2024.
Mera nepovratnog pada Amerike kao funkcionalne liberalne demokratije je da bi osoba koja javno iznosi takve stavove mogla biti ozbiljan kandidat za predsednika. Trampovo ohrabrivanje nereda 6. januara i njegovi uporni pokušaji da poništi izborni rezultat 2020. pokazali su da je imao apsolutni prezir prema demokratskom procesu. Ovonedeljni govor dokazuje da on ima sličan prezir prema pravnom sistemu i vladavini prava. Nijedan prethodni američki predsednik – čak ni Ričard Nikson u njegovim najmračnijim danima – ne bi ni pomislio da se ponaša na takav način.
Dva druga aspekta Trampovog govora su vredna pažnje. Ponovio je svoju standardnu kritiku Džoa Bajdena i demokrata da su uništili Ameriku i sveli je na globalnu podsmeh – fokusirajući se na ilegalnu imigraciju, povećanje kriminala u velikim gradovima, inflaciju i slabljenje vojske. Porodicu Bajden je opisao kao „zločince i lopove“ i mnogo je učinio na raznim prestupima Hantera Bajdena i činjenici da nije krivično gonjen.
Što je još važnije, Tramp je oštro kritikovao američku umešanost u sukob u Ukrajini. On tvrdi da do sukoba nikada ne bi došlo da je on bio predsednik, i tvrdi da je Bajden rizikovao da izazove „potpuni nuklearni rat“. Takođe je okrivio Bajdena što je doveo do približavanja Rusije i Kine koje je oslabilo američku poziciju na globalnom nivou.
Nema sumnje da su Trampove izglede da dobije republikansku nominaciju i pobedi na predsedničkim izborima 2024. podstakle Bregovo tužilaštvo.
Ankete ove nedelje pokazuju da Tramp ima vodeću prednost nad Ronom DeSantisom kao preferiranim republikanskim predsedničkim kandidatom, dok drugi kandidati, uključujući Majka Pensa i Niki Hejli, nisu uspeli da dobiju gotovo nikakvu podršku. Sada je jasno da će primarna biti trka na dva konja.
Može se očekivati da će se Trampova prednost nad DeSantisom povećati, posebno ako ne uspe Bregovo tužilaštvo. A pogrešno krivično gonjenje bi moglo da katapultira Trampa u Belu kuću 2024.
Važno je napomenuti da tužioci moraju da dokažu da je Tramp lično falsifikovao razne dokumente sa namerom da prevari. Osoblje koje je sa njim ranije radilo kaže da ima averziju da bilo šta piše u pisanoj formi, pa dokazivanje da je on lično odgovoran za falsifikovanje dokumenata i da je imao potrebnu nameru neće biti lak zadatak. Mnogi pravni stručnjaci, uključujući Trampove protivnike, izrazili su sumnju da li će Bregovo krivično gonjenje dovesti do osuđujuće presude.
Biće zanimljivo videti da li će Tramp nastojati da odloži Bragovo krivično gonjenje ili da ga ubrza. U oba slučaja, on će iskoristiti tužilaštvo da podstakne svoje kampanje za republikansku nominaciju i predsedničku funkciju, a svako dodatno krivično gonjenje koje može biti pokrenuto protiv njega će verovatno biti iskorišćeno za sličan efekat.
Takođe je relevantno napomenuti da tužilaštvo u Bregu uključuje u suštini trivijalne stvari. Uostalom, zar nijedan američki predsednik nikada nije zloupotrebio sredstva za kampanju u prošlosti? Ovo je daleko manje ozbiljno, na primer, od navodne izborne prevare u Gruziji u koju je Tramp lično bio umešan, što pokazuje njegov zloglasni telefonski razgovor sa državnim sekretarom Gruzije. Tramp bi bio u daleko većim poteškoćama da je procesuiran u vezi sa ovim pitanjem ili njegovom umešanošću u nerede 6. januara.
Lako je odbaciti govor Mar-a-Laga kao buncanje demagoga opterećeno zaverom. To bi, međutim, bilo ozbiljno potcenjivanje Trampove privlačnosti značajnom i rastućem delu američkog biračkog tela – naime svima onima koje je globalizacija ostavila iza sebe. On takođe personifikuje mnoge grube aspekte američke popularne kulture, što njegovu političku retoriku čini izuzetno efikasnom u savremenoj Americi.
Takođe se mora priznati da je, bez temelja teorije zavere, veliki deo Trampove kritike Bajdena i savremene Amerike u suštini tačan – a činjenica da je Tramp očigledno nesposoban da reši probleme na koje skreće pažnju ne poništava njegove kritike.
Ovo je posebno u vezi sa Trampovim protivljenjem Bajdenovoj vatrenoj posvećenosti održavanju sukoba u Ukrajini. Podrška naroda Bajdenovoj kontinuiranoj pomoći Ukrajini se smanjuje, a Trampovo obećanje da će okončati sukob bez sumnje će privući veliki broj novih glasača za njegovu stvar.
Trampova energija, vera u sopstvenu stvar i sposobnost predizborne kampanje su u oštroj suprotnosti sa Bajdenom – koji postaje sve krhkiji i izgleda kao pogrešni političar koji prolazi kroz pokrete. Svako ko sumnja u ovo trebalo bi da uporedi Trampov govor u Mar-a-Lagu sa Bajdenovim neimpresivnim govorom nakon nedavne pucnjave u školi u Nešvilu.
Šta god da se dogodi sledeće godine, očigledno krajnji pad koji je zadesio Ameriku poslednjih decenija – tako slikovito i netačno opisao Tramp ove nedelje – sigurno će izdržati.
Trampovi kontinuirani napadi na osnovne institucije koje leže u osnovi američke liberalne demokratije će se bez sumnje intenzivirati u narednim mesecima i mogu samo dodatno oslabiti ta već krhka tela, a njegova kampanja za predsednika samo će podeliti i ogrubiti američku politiku i društvo.
Donald Tramp je bio u pravu kada je opisao Ameriku kao „naciju u opadanju“ ove nedelje, ali je izostavio da je najočigledniji i najneverovatniji simptom tog nepovratnog pada niko drugi do sam Tramp.
