Dvije žene su izvučene iz ruševina u gradu Kahramanmarasu na jugu Turske u sredu, iako su nade da će se pronaći preživele od prošlonedeljnog razornog zemljotresa sve manje i fokus se prebacio na davanje preživjelih olakšanje.
Spasioci se vide kako aplaudiraju i grle jedni druge na snimku objavljenom na društvenim mrežama dok je hitna pomoć odvozila 74-godišnju ženu spasenu nakon više od devet dana zarobljene u ruševinama.
Ranije tokom dana, 46-godišnja žena je spašena u istom gradu, blizu epicentra zemljotresa.
Zajednički broj mrtvih u Turskoj i Siriji popeo se preko 41.000, a milionima je potrebna humanitarna pomoć, a mnogi preživeli su ostali bez domova na zimskim temperaturama skoro niskim. Spašavanja su sada malobrojna.
U teško pogođenom Kahramanmarasu, gde je zemljotres primorao stotine porodica da žive u šatorima podignutim na stadionu na niskim temperaturama, prazne zgrade sa pocepanim zidovima pokazale su snagu zemljotresa.
Budući da je veliki deo sanitarne infrastrukture u regionu oštećen ili onesposobljen zbog zemljotresa, zdravstvene vlasti se suočavaju sa zastrašujućim zadatkom u pokušaju da osiguraju da preživeli sada ostanu bez bolesti.
„Nismo mogli da se isperemo od zemljotresa“, rekao je Mohamed Emin, 21-godišnji student grafičkog dizajna, dok je nosio lek protiv gripa sa klinike gradskog stadiona na otvorenom.
Šest toaleta na stadionu nije bilo dovoljno da se zadovolji potražnja, rekao je on, dok je Batir Berdikličev, predstavnik Svetske zdravstvene organizacije u Turskoj, upozorio da nedostatak vode u područjima pogođenim zemljotresom „povećava rizik od bolesti koje se prenose vodom i izbijanja zaraznih bolesti .“
Na trajektu koji se koristi za lečenje preživelih u južnoj turskoj luci Iskendurn, farmaceut Jin Ozsaigili takođe je zabrinut zbog zdravstvenih rizika.
„Očekujemo epidemije kolere i tifusa. Da bi se ove bolesti sprečile, smeće bi trebalo hitno da se uklone, završi kalcifikacija i čišćenje, ali dajemo sve od sebe (da sprečimo izbijanje) jer to trenutno nije moguće“, rekao je on. rekao je Ozajgili.
U međuvremenu, vlada je ohrabrila ljude da se vrate kućama, ako i kada vlasti procijene da je njihova zgrada bezbedna, „kako bi počeli da se vraćaju u normalu“, rekao je ministar turizma Nuri Ersoj na konferenciji za novinare u Malatiji, oko 160 km (99 milja) od epicentra zemljotresa.
„Brzo ćemo srušiti ono što treba da se sruši i izgradićemo sigurne kuće“, napisao je turski ministar životne sredine i urbanizacije Murat Kurum na Tviteru.
Preko granice, u Siriji, napori za pružanje pomoći ometeni su građanskim ratom koji je podelio zemlju i podelio regionalne i globalne sile.
Neprijatelji iz građanskog rata omeli su najmanje dva pokušaja slanja pomoći preko linija fronta na teško pogođeni severozapad, ali je konvoj pomoći stigao u to područje preko noći.
U organizaciji arapskih plemena, kamioni natovareni ćebadima, hranom, medicinskim potrepštinama i šatorima stigli su preko noći u pobunjenike koje drže pobunjenici severozapadno iz regiona koji kontrolišu Sirijske demokratske snage predvođene Kurdima, video je Rojtersov svedok.
Prikupljalo se više pomoći, rekao je organizator Hamoud Saleh al-Darjah. „Ovo nije poslednja kampanja“, rekao je on.
Ali neki u regionu zabrinuti su kako bi mogli ponovo da počnu.
„Situacija je zaista tragična“, rekao je Abdulrahman Mohamed, raseljeni Sirijac poreklom iz susedne provincije Alep, u Idlibu, gde su mnogi u protekloj deceniji našli utočište iz drugih ratom razorenih provincija.
Delovi provincija Idlib i susednog Alepa, koje drže pobunjenici koje podržava Turska, pretrpeli su najveći deo žrtava zemljotresa u Siriji: preko 4.400 od više od 5.800 poginulih, prema podacima Ujedinjenih nacija i vladinih vlasti.
„Svako ko radi kao radnik i iznajmljuje kuću… Ako vam treba 10 dolara dnevno za troškove, a vi to jedva možete da dobijete – kako da obnovite?“ Mohamed, poreklom iz Alepa, rekao je.
Hasan Mohamed, volonter civilne odbrane, rekao je da iako su napori da se pronađu preživjeli u najteže pogođenim područjima na sjeverozapadu Sirije završeni, spasilački radnici još uvijek rade kao odgovor na izvještaje o nestalim ljudima. „Idemo i u područja gde nije bilo interneta“, rekao je on.
Neki su imali srećno bekstvo.
U sirijskom mediteranskom gradu Džableh, Um Kanan priča kako je probudila svoje troje dece i odjurila ih u mali orman u svojoj spavaćoj sobi da bi se sklonili, zajedno sa kolekcijom porodičnih fotografija i dokumenata, kada je zemljotres pogodio.
Od siline zemljotresa se njihov stan na četvrtom spratu srušio na zemlju, ali četvorica su preživela.
„Stalno sam razmišljao u sebi: ‘Može li? Da li je zgrada samo pala? Da li je ovo san?“ Pokušala sam da se pomerim, ali nisam mogla“, rekla je. „Deca i ja smo nekim čudom završili u ovom malom prostoru koji sam ostavio prazan.
