Od Tesline giga fabrike do ogromnog Diznijevog odmarališta, mnoge multinacionalne kompanije imaju svoje kinesko uporište u Šangaju. Ali poslednjih dana, obično užurbani finansijski centar zaustavljen je u svom radu nakon naglog porasta slučajeva koronavirusa.
Uz malo obaveštenja, zvaničnici su nametnuli blokadu za više od 26 miliona stanovnika grada. Restrikcije, koje su prošle nedelje započele kao zatvaranje u dve faze, sada su proširene kako bi se praktično svi stanovnici ograničili na njihove domove.
Poslednji krug karantina najveći je u Kini od kada je izbijanje koronavirusa prvi put identifikovano u Vuhanu krajem 2019.
Ovo zatvaranje moglo bi se pokazati posebno skupo za drugu najveću svetsku ekonomiju.
Osim što je glavni fokus finansijske industrije, Šangaj je centar za proizvodnju poluprovodnika, elektronike i automobila. To je ujedno i najprometnija brodska luka na svetu.
Ksu Tiančen, kineski ekonomista iz Economist Intelligence Unit-a, rekao je da će kratkoročni poremećaji u lancu snabdevanja imati uticaja na kinesku ekonomiju u celini.
„Takođe će biti talasnih efekata na drugim mestima zbog međusobne povezanosti između Šangaja i drugih regiona Kine, posebno proizvodnog čvorišta delte reke Jangce“, rekao je on.
Na lokalnom nivou, grad poznat po svojim vrhunskim izlozima kao što su Guči i Louis Vuitton već je doživeo pad potrošačke potrošnje.
Izgubljeni poslovi u maloprodaji, hotelima i restoranima mogli bi direktno da koštaju Šangaj 3,7% njegovog godišnjeg bruto domaćeg proizvoda (BDP), kaže gospodin Sju.
BDP je ključna mera zdravlja, ili inače, ekonomije.
Dok su neke kompanije u Šangaju odlučile da se zatvore tokom karantina, druge u industrijama poput finansijskih usluga i proizvodnje automobila implementirale su takozvane sisteme „zatvorene petlje“, kaže gospođa Liu.
U suštini, to znači da zaposleni moraju da žive kao i da rade u svojim kancelarijama ili fabrikama.
„Zamislite šta se desilo na Zimskim olimpijskim igrama. To je takođe bila zatvorena petlja upravljanja, samo da bi se osiguralo da stvari unutar balona funkcionišu normalno i da izoluju ljude spolja ili iz ostatka Kine.“
Međutim, gospodin Ksu ističe da to nije strategija koja se može održati na duži rok.
„Postoji zabrinutost da preduzeća neće moći da nabave zalihe ako se blokade produže i poremećaji u transportu do lanca snabdevanja nastave.
„Dakle, oni utiču na drumski transport. Očigledan rizik je da Šangaj ne usijpe da brzo eliminiše trenutnu epidemiju“, rekao je on.
Iako veći deo svijeta otvara granice i ublažava ograničenja, izgleda da je malo verovatno da će Kina odstupiti od svog strogog pristupa koronavirusu.
„Ta politika je bila politički izvor legitimiteta. Nizak nivo infekcija i smrtnih slučajeva u Kini se u domaćim medijima često poredi sa drugim zemljama. Kao rezultat toga, većina stanovništva u Kini i dalje podržava politiku nulte Covid-a, uprkos rastućim ekonomskim troškovima“, rekao je gospodin Ksu.
Ali gospođa Liu veruje da postoji moguća prednost jer se Peking obavezao da će podržati ekonomiju da ispuni svoj ambiciozni cilj rasta.
„Vlada je reagovala nizom politika ublažavanja i sa fiskalnog i sa monetarnog fronta.“
„Nadajmo se da će to za sada stabilizovati domaći zamah rasta za ovo, i da će obezbediti nesmetano odvijanje lanca snabdevanja u Kini kako bi se minimizirao globalni prekid lanca snabdevanja u ovom kratkom roku“, rekla je ona, prenosi BBC.
