Odluka ECB dolazi dan nakon što su Federalne rezerve SAD podigle ključnu kamatu deseti put zaredom, za 0.25 odsto i nagovijestile da su završile sa ciklusom povećavanja.
Međutim centralna banka 20 država koje koriste evro počela je sa povećavanjem kamatnih stopa nešto kasnije i možda će morati da sa njima nastavi uprkos zabrinutosti oko njihovog uticaja na ekonomski rast.
Inflatorna očekivanja i dalje su suviše visoka u dugom vremenskom periodu, ocijenila je Evropska centralna banka i istakla da su „pritisci na cijene i dalje jaki iako je stopa inflacije opala tokom proteklih mjeseci“.
Istraživanje ECB o kreditiranju ove nedjelje pokazalo je da banke imaju sve strože kriterijume za odobravanje kredita, ali i da potrošači i kompanije traže manje kredita i hipoteka.
Evropska centralna banka će narednim odlukama visinu referentnih kamatnih stopa dovesti na nivoe dovoljno restriktivne da bi se omogućio povratak inflacije na srednjoročni cilj od dva odsto.
Stope će se na tim nivoima zadržati, kako se navodi „koliko god bude potrebno“.
Rast inflacije u početku je bio podstaknut visokim cijenama energenata zbog ruske specijalne vojne operacije na tlu Ukrajine: Moskva je prekinula većinu svojih isporuka prirodnog gasa Evropi, a postojao je strah da će zbog sukoba biti smanjena ponuda nafte na tržištu.
Oporavljanje potražnje nakon najgore pandemije kovida-19 i problemi sa zalihama dijelova i sirovina takođe su odigrali ulogu.
Povećanje stope je glavno sredstvo centralnih banaka protiv inflacije. Više stope povećavaju cijenu kredita za potrošnju ili ulaganja i na taj način hlade potražnju za robom, prenosi Nezavisne.
