Kada su američki zvaničnici prvi put izneli ideju o ograničavanju izvoznih cijena ruske nafte kao odgovor na planirani evropski embargo u martu, obećali su da će prihode stisnuti ruskoj ratnoj mašini, istovremeno izbegavajući razorni skok cijena nafte.
Ali održavanje ruske nafte na tržištu i niskih globalnih cena ubrzo su postali veći prioritet pošto su cene nafte skočile, kažu ljudi upoznati sa evolucijom mehanizma i energetski analitičari.
Ograničenje cijena nafte u moru od 60 dolara po barelu koje su u ponedeljak nametnule demokratije G7 i Australija to potvrđuje, u skladu sa trenutnim tržišnim cenama.
Analitičari kažu da će ograničenje imati mali neposredni uticaj na prihode od nafte koje Moskva trenutno zarađuje. Rusija je u ponedeljak saopštila da ograničenje neće naštetiti finansiranju njene „specijalne vojne operacije“ u Ukrajini.
Gornja granica cene je „nesrećan kompromis koji će vrlo malo učiniti da se ruski prihodi od nafte“ smanje sa sadašnjih nivoa, rekao je Ben Kejhil, stručnjak za energetsku bezbednost u Centru za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu.
„Stvarno mislim da je glavni cilj američkog trezora bio da ublaži embargo EU“, rekao je Kejhil o izvozu nafte iz Rusije.
Ruska mešavina nafte Urals za isporuku u Evropu je u utorak kotirana po prosečnoj ceni od 55,97 dolara, što je ispod gornje granice i niže sa 61,35 dolara u nedjelju.
Referentna cena sirove nafte Brent pala je u utorak na najnižu od januara na ispod 80 dolara, produžavajući trend pada pošto je rastuća zabrinutost oko globalne tražnje neutralisala sve bikovske efekte gornje cijene na prodaju ruske nafte.
Zvaničnici američkog ministarstva finansija, pokretačka snaga koja stoji iza ograničenja cena G7, nastojali su da ravnomerno odmere smanjenje ruskih prihoda i održavanje ponude, iako su tržišne cene povrijemeno uticale na to, rekao je visoki zvaničnik Ministarstva finansija za Rojters.
„Bilo je trenutaka kada je Brent fluktuirao enormno u proteklih osam meseci, kada smo bili zabrinuti za jedno preko drugog, ali generalno, mi smo to stvorili da budu dva cilja koji imaju jednaku važnost.
Zvaničnik je rekao da gornja cijena „institucionalizuje“ trenutne tržišne popuste, tvrdeći da ih je gornja cijena stvorila.
Analitičari takođe pripisuju pad globalnih cena nafte slabljenju globalne ekonomije, blokadama zbog COVID-19 u Kini i odluci grupe OPEK+ da održi stabilnu proizvodnju.
Na trenutnom nivou ograničenja cijena, Rusija bi zarađivala prihode od izvoza nafte od oko 10 do 15 milijardi dolara mjesečno, rekao je Bob Jauger, direktor energetskih fjučersa u kompaniji Mizuho u Njujorku.
To je daleko manje od preko 21 milijarde dolara mjesečno koliko je Moskva zarađivala u junu, prema procijeni Međunarodne agencije za energiju (IEA), pošto je Brent premašio 120 dolara.
Na trenutnim nivoima gornje granice cijena nafte, Rusija zarađuje otprilike isto kao i pre nego što su priče o invaziji na Ukrajinu počeli da dižu cene. Rusija je zaradila oko 15 milijardi dolara u junu i julu 2021, pre nego što se ruske trupe gomilaju u blizini Ukrajine.
Nivo gornje cijene od 60 dolara dogovoren je u petak nakon žestoke debate. Poljska, Litvanija i Estonija su tvrdile da bi zemlje Evropske unije trebalo da smanje gornju granicu od 30 dolara, što je bliže ruskoj proizvodnoj ceni, nakon početnog predloga od 65-70 dolara.
Kako su cene sirove nafte pale, jezik koji okružuje ograničenje cena od strane američkih zvaničnika evoluirao je od „smanjenja“ ruskih prihoda do „ograničavanja“ budućeg toka gotovine.
Zamjenik američkog ministra finansija Voli Adejemo rekao je na konferenciji Rojters NEKST u Njujorku u četvrtak da će ograničenje „dovesti do toga da Rusija zarađuje manje prihoda i da će imati manje novca za ulaganje u vođenje rata“.
„Ključna stvar koju treba zapamtiti je da počinjemo sa 60 dolara, ali imamo mogućnost da… dalje koristimo ograničenje cene da bismo vremenom ograničili prihode Rusije“, rekao je Adejemo.
U julu, Adejemo je rekao da je cilj da se eliminiše „premija rizika“ ili povećanje cena koje je Rusija uvela u
tržište nafte svojom invazijom na Ukrajinu, da bi Moskvi dali manje novca da „plati njihovu ratnu mašinu“.
Ako Moskva ispuni pretnje da će smanjiti proizvodnju umesto da prodaje naftu zemljama koje poštuju ograničenje, cene bi mogle da porastu, a to bi moglo da bude nezgodno za Sjedinjene Države i saveznike G7.
Američki zvaničnici to „žele da izbegnu po svaku cenu“, rekao je Javger iz Mizuha i dodao da bi to moglo da znači da „odjednom podrška Ukrajini počinje da presušuje“.
Tržišta nafte su se značajno promenila od marta kada je ruska invazija na Ukrajinu izazvala skok cena.
Procijene unutrašnjeg trezora u to vrijeme su pokazale da bi svetske cijene sirove nafte mogle da pređu 150 dolara sa embargom EU i bez mjera za ublažavanje.
I s obzirom da IEA predviđa da bi tržišta nafte mogla izgubiti 3 miliona ruskih barela dnevno ako bi bile uvedene najstrože sankcije EU, Barclais i Ristad Energi upozorili su da bi nafta mogla da dostigne 200 dolara.
„Prava motivacija Trezora nakon marta bila je prvenstveno očuvanje ruskih tokova suočenih sa sankcijama EU, za koje oni misle da nisu dobra ideja“, rekao je izvor upućen u razgovore sa Bajdenovom administracijom.
„Oni su verovali da ako dođe do skoka cene nafte, ne samo da će nas to naštetiti ekonomski i politički, već će naneti štetu zapadnoj podršci Ukrajini“, u njenoj borbi protiv ruske vojske.
Dok je G7 formirala plan, Indija i Kina su kupile rusku naftu sa velikim popustom i očekuje se da će nastaviti sa velikim kupovinama van granica cijena, potezi koje je podržala ministarka finansija Dženet Jelen.
