Američki izvoz azotnih đubriva skočio je ovog ljeta na višegodišnji maksimum nakon što je porast cijena prirodnog gasa u Evropi povećao troškove proizvodnje hranljivih materija za useve, čineći američke isporuke konkurentnijim.
Brza prodaja u SAD naglašava dalekosežne efekte rata u Ukrajini na globalne zalihe hrane i energije. Rusija je, pod finansijskim sankcijama, glavni proizvođač đubriva i prirodnog gasa, ključnog u proizvodnji azotnih proizvoda za povećanje prinosa kukuruza i drugih useva.
Od februarske invazije Rusije na Ukrajinu, Evropa je počela da se odvikava od ruskog prirodnog gasa, a gasovod koji transportuje amonijak iz Rusije do ukrajinske luke je zatvoren.
Oskudne zalihe đubriva su toliko podigle cene hranljivih materija za useve širom sveta da su Ujedinjene nacije ovog meseca upozorile na „buduću krizu“ dostupnosti. Evropske kompanije su bile prinuđene da zatvore neke fabrike đubriva zbog visokih troškova.
Izvoz iz Sjedinjenih Država, trećeg po veličini svetskog proizvođača, porastao je u avgustu na 370.000 kratkih tona hranljivih materija, što je više nego duplo više od ukupnog broja iz prethodne godine, prema najnovijim podacima američkog Biroa za popis stanovništva, koje je sastavila industrijska grupa Institut za đubrivo ( TFI) za Rojters. Ta cifra je najveći mjesečni ukupan iznos od kada je TFI počeo da prati podatke 2013.
Evropski kupci nadmašuju domaće kupce u Sjedinjenim Državama i drugim izvoznicima poput Indonezije i Malezije, rekao je Alister Volas, direktor Argus medija u Londonu.
Uprkos porastu izvoza, odvojeni TFI podaci pokazuju da je od juna snabdevanje azotnim đubrivom u SAD bilo na drugom najvećem nivou u poslednjoj deceniji, što ukazuje na globalnu dislokaciju, a ne na nedostatak.
Još nije jasno da li su SAD proizvele više nego obično u julu i avgustu ili su preusmerile veći deo zaliha u Evropu, rekao je Džejson Troendl, ekonomista u TFI, čiji su članovi CF Industries (CF.N) i Nutrien (NTR. DO).
Sjedinjene Države su istorijski mali izvoznik, a njihova sposobnost da popuni tržišta je ograničena, rekao je Troendle.
Zemlje sa najvećim porastom kupovina u SAD u odnosu na prethodnu godinu su u Evropi – Francuska, Belgija, Norveška i Litvanija – kao i Maroko, Čile i Brazil, rekao je Troendle.
Evropske zemlje obično kupuju većinu svoje uvezene uree, oblika azotnog đubriva, iz Severne Afrike, ali je sada kupuju dalje, rekao je Volas.
Cene azota u EU su se smanjile sredinom oktobra pošto su neke evropske fabrike nastavile sa proizvodnjom zbog ublažavanja cena prirodnog gasa, rekao je on.
Evropski farmeri nisu u mogućnosti da zalihe đubriva koliko bi trebalo pre sadnje sledećeg proleća zbog visokih cena i oskudnog snabdevanja, rekao je Peka Pesonen, generalni sekretar evropske poljoprivredne grupe Copa-Cogeca.
„Govorimo o potrebi za ogromnim količinama u kratkom vrijemenskom periodu“, rekao je Pesonen.
Uprkos visokim ulaznim troškovima, američki uzgajivači bi mogli da poseju kukuruz sa još većim đubrivom sledeće godine. Anketa uzgajivača Farm Futures predviđa da će površine kukuruza dostići 10-godišnji maksimum od 94,282 miliona hektara, što je povećanje od 6,4% u odnosu na 2022.
Poljoprivrednik Dejv Nelson iz Belmonda, Ajova, primetio je da su njegovi troškovi đubriva ove godine porasli na 1.280 dolara po toni sa 350 dolara po toni pre dve godine. Zaključio je tu cenu ove jeseni da bi mogao da počne da izračunava budžet za 2023.
„Mogao bih to da uradim i zato što će (cena) samo rasti“, rekao je Nelson, koji uzgaja kukuruz i soju. „Ako počnete da štedite na đubrivu… na kraju ćete samo povrediti sebe.”
Brazil, koji se oslanja na uvoz za 85 odsto svog đubriva, kupio je više amonijum nitrata iz Sjedinjenih Država, Belgije i Holandije u periodu januar-septembar kako bi nadoknadio smanjene isporuke iz Rusije, saopštila je investiciona banka Itau BBA.
