Protesti u Kini protiv teških ograničenja COVID-19 proširili su se u nedelju na Šangaj, a demonstranti su se okupili i na jednom od najprestižnijih pekinških univerziteta nakon što je smrtonosni požar na krajnjem zapadu zemlje izazvao širok gnev.
Talas građanske neposlušnosti, koji je uključivao proteste u Urumčiju gde je izbio požar, kao i drugde u Pekingu i drugim gradovima, dostigao je nivo bez presedana u kontinentalnoj Kini otkako je Si Đinping preuzeo vlast prije deceniju.
U Šangaju, najmnogoljudnijem kineskom gradu, stanovnici su se u subotu uveče okupili na putu Vulumući – koji nosi ime po Urumčiju – na bdenju uz sveće koje se pretvorilo u protest u ranim jutarnjim satima u nedjelju.
Dok je velika grupa policajaca posmatrala, gomila je držala prazne listove papira – simbol protesta protiv cenzure. Kasnije su uzvikivali: „Ukinite zaključavanje za Urumči, ukinite zaključavanje za Sinđang, ukinite zaključavanje za cijelu Kinu!“, navodi se u video snimku koji je kružio na društvenim mrežama.
U drugom trenutku, velika grupa počela je da viče: „Dole Komunistička partija Kine, dole Si Đinping“, prema svedocima i video snimcima, u retkom javnom protestu protiv rukovodstva zemlje.
Policija je povremeno pokušavala da razbije masu.
U kampusu pekinškog univerziteta Tsinghua okupila se velika gomila, prema slikama i video snimcima objavljenim na društvenim mrežama. Neki ljudi su takođe držali prazne listove papira.
U požaru u četvrtak u kojem je poginulo 10 ljudi u višespratnici u Urumčiju, glavnom gradu regiona Sinđijang, u petak uveče ljudi su izašli na ulice, uzvikujući „Okinite zaključavanje!“ i dižući pesnice u vazduh, prema video snimcima na društvenim mrežama.
Mnogi korisnici interneta pretpostavljaju da stanovnici nisu uspeli da pobegnu na vreme jer je zgrada delimično zaključana, što su gradski zvaničnici demantovali. U Urumčiju, gradu sa 4 miliona stanovnika, neki ljudi su zatvoreni čak 100 dana.
Kina je ostala pri Ksijevoj politici nulte COVID-19 čak i dok veliki deo sveta pokušava da koegzistira sa koronavirusom. Iako je nizak prema globalnim standardima, broj slučajeva u Kini dostigao je rekordne nivoe danima, sa skoro 40.000 novih infekcija u subotu.
Kina brani ovu politiku kao spasonosnu i neophodnu da spreči preopterećenje zdravstvenog sistema. Zvaničnici su obećali da će nastaviti sa tim uprkos sve većem odbijanju javnosti i sve većem uticaju na drugu najveću svetsku ekonomiju.
Široko rasprostranjeni javni protesti su izuzetno retki u Kini, gde je prostor za neslaganje skoro eliminisan pod Sijem, primoravajući građane da se uglavnom izlažu na društvenim mrežama, gde se igraju mačke i miša sa cenzorima.
Frustracija ključa nešto više od mjesec dana nakon što je Si obezbjedio treći mandat na čelu Komunističke partije Kine.
„Ovo će izvršiti ozbiljan pritisak na stranku da odgovori. Postoji velika šansa da će jedan odgovor biti represija, a oni će uhapsiti i krivično goniti neke demonstrante“, rekao je Dan Mattingli, docent političkih nauka na Univerzitetu Jejl.
Ipak, rekao je, nemiri su daleko od onih koji su viđeni 1989. godine, kada su protesti kulminirali krvavim razbijanjem na Trgu Tjenanmen. Dodao je da sve dok Si ima kinesku elitu i vojsku na svojoj strani, neće se suočiti sa značajnim rizikom da zadrži vlast.
Ovog vikenda, sekretar Komunističke partije Sinđianga Ma Ksingrui pozvao je region da pojača održavanje bezbednosti i obuzda „nezakonito nasilno odbacivanje mera prevencije COVID-a“.
Zvaničnici Sinđianga su takođe rekli da će se usluge javnog prevoza postepeno obnavljati od ponedeljka u Urumčiju.
Ostali gradovi koji su doživeli neslaganje javnosti uključuju Landžou na severozapadu gde su stanovnici u subotu prevrnuli šatore za osoblje COVID-a i razbili kabine za testiranje, pokazuju postovi na društvenim medijima. Demonstranti su rekli da su stavljeni pod blokadu iako niko nije bio pozitivan.
Bdenja uz svjeće za žrtve Urumčija održana su na univerzitetima u gradovima kao što su Nanjing i Peking.
Video snimci iz Šangaja pokazuju kako se mase suočavaju sa policijom i uzvikuju „Služimo narodu“, „Želimo slobodu“ i „Ne želimo zdravstvene kodove“, što se odnosi na aplikacije za mobilne telefone koje moraju da se skeniraju za ulazak na javna mjesta širom Kine. .
Šangajska vlada nije odmah odgovorila na zahtev za komentar u nedelju.
25 miliona ljudi u gradu stavljeno je pod izolaciju dva meseca ranije ove godine, što je izazvalo gnjev i proteste.
Kineske vlasti su od tada nastojale da budu više ciljane u svojim ograničenjima COVID-a, što je napor koji je izazvan porastom infekcija dok se zemlja suočava sa svojom prvom zimom sa visoko prenosivom varijantom Omicron.
U Pekingu u subotu, neki stanovnici koji su bili u izolaciji bili su u mogućnosti da se uspešno suprotstave i vrše pritisak na lokalne zvaničnike da ukinu ivičnjake pre roka.
Na jednom video snimku koji je objavljen za Rojters vidi se kako stanovnici Pekinga u subotu marširaju neidentifikovanim delom glavnog grada, uzvikujući „Okončajte blokadu!“
Vlada Pekinga nije odmah odgovorila na zahtjev za komentar.
