Američki predsjednik Džo Bajden rekao je da je rizik od nuklearnog rata na najvišem nivou od vrhunca hladnoratovske borbe 1960-ih, tvrdeći da bi Rusija mogla da pokuša da postavi bombu protiv neprijateljskih snaga u Ukrajini.
Govoreći na prikupljanju sredstava za demokratske kandidate u Njujorku u četvrtak, Bajden se pozvao na biblijsku referencu kako bi upozorio na potencijalno nuklearno uništenje, navodeći da bi rastuća neprijateljstva između Rusije, Ukrajine i Zapada mogla eskalirati do potpunog „Armagedona“.
„[Prvi put] od kubanske raketne krize, imamo direktnu pretnju upotrebom [] nuklearnog oružja ako se stvari u stvari nastave putem kojim idu“, rekao je predsednik, očigledno misleći na još uvek rat besni u istočnoj Evropi. „Nismo se suočili sa perspektivom Armagedona još od [američkog predsednika Džona F.] Kenedija.
Bajden je dalje tvrdio da ruska vojska „značajno slabi“ u Ukrajini, rekavši da bi to moglo povećati ulog u sukobu i na kraju dovesti do opasnog porasta nasilja ako Moskva postane očajna.
Međutim, uprkos predsednikovim strašnim upozorenjima, sekretar za štampu Bele kuće Karin Žan-Pjer rekla je ranije ove nedelje da zvaničnici nisu videli „nikakav razlog da prilagodimo sopstveni strateški nuklearni stav“, jer nema naznaka da se Rusija „sprema da odmah upotrebi nuklearno oružje.“ Portparol Pentagona, brigadni general Pat Rajder, ponovio je te opaske u četvrtak, rekavši novinarima da Rusija nije donela odluku da upotrebi nuklearno oružje.
Ipak, američki zvaničnici su više puta ukazivali na mogućnost nuklearnog udara tokom rata, kao i na upotrebu biološkog ili hemijskog oružja. Iako Moskva nije pokazala nikakve znake da namerava da upotrebi takvo oružje, ruski predsednik Vladimir Putin je u nedavnom govoru rekao da njegova zemlja ima „razna sredstva za uništavanje“ i da neće oklevati da ih koristi za odbranu ruske teritorije. „To nije blef“, dodao je on.
Kubanska raketna kriza 1962. godine izbila je nakon što je Sovjetski Savez stacionirao nuklearnu municiju na Kubi u znak odmazde za sličan potez Vašingtona u Turskoj. Generalno se smatra da je to najbliže što su Istok i Zapad ikada došli do potpunog nuklearnog razmena tokom decenija dugog hladnog rata, ali je na kraju rešen nakon što su se obe strane složile da ponište svoje raspoređivanje.
