Visoki kineski zvaničnik koji nadgleda poslove Hong Konga rekao je u subotu da protesti nisu jedini način da ljudi izraze svoje stavove, nedeljama nakon što su stroga pravila o protestima u gradu izazvala kontroverzu dok su signalizirali viziju Pekinga o finansijskom centru.
Sja Baolong, direktor Kancelarije za poslove Hong Konga i Makaa, rekao je da je antivladin pokret izazvan nacrtom zakona o ekstradiciji iz 2019. ožiljak koji neće nestati i upozorio je da se takav haos ne ponovi.
Sjaine izjave na ceremoniji povodom Dana obrazovanja o nacionalnoj bezbednosti u Kini ukazale su na stavove Pekinga o gradu, koji promoviše njegov povratak u normalu nakon strogih ograničenja povezanih sa pandemijom i političkih previranja u poslednje tri godine.
Hong Kong, bivša britanska kolonija, vratila se pod kinesku vlast 1997. i obećano mu je da će moći da zadrži svoje građanske slobode u zapadnom stilu netaknutim 50 godina nakon primopredaje. Ali nakon donošenja zakona o nacionalnoj bezbednosti koji je nametnuo Peking nakon protesta 2019. godine, mnogi aktivisti su zatvoreni ili ućutkani usred gušenja gradskog prodemokratskog pokreta. Veliki protesti su takođe bili retki pod strogim pravilima COVID-19.
Krajem marta, Hong Kong je doživeo svoj prvi ovlašćeni protest protiv vladine politike od ukidanja velikih ograničenja pandemije pod neviđeno strogim pravilima, sa demonstrantima koji su primorani da nose numerisane značke oko vrata. To je izazvalo debatu o eroziji slobode okupljanja.
„Demonstracije nisu jedini način da se izrazi nečiji interesi i zahtevi“, rekao je Sja u subotu, napominjući da ne postoji kontradikcija između očuvanja nacionalne bezbednosti i izražavanja nečijih stavova.
Prošla iskustva su pokazala da se uzroci usredsređeni na zaštitu životne sredine i pitanja egzistencije mogu lako oteti, rekao je on.
„Dobra volja ljudi može biti lako iskorišćena i izmanipulisana od strane drugih sa skrivenim motivima“, rekao je on. „Zahtevi za životom mogu se čak iskriviti u politička pitanja i to na kraju izazvati društvenu konfrontaciju.
On je rekao da konfrontaciono društvo nema budućnost, pozivajući Hong Kong da izgradi klimu za racionalnu komunikaciju.
„Nadam se da Hong Kong može da bude domaćin izložbi, da razvija inovacije i tehnologiju, da teži ekonomskom razvoju, da ima konjske trke, plesove, akcije akcija i da zaradi nešto novca svaki dan“, rekao je on.
Sja je takođe opisao proteste 2019. kao hongkonšku verziju „revolucije u boji“ i rekao da grad ne može dozvoliti da njegova okružna veća kontrolišu antikineske i „destabilizujuće“ snage.
Gradski odbornici okruga uglavnom se bave opštinskim poslovima kao što su organizovanje građevinskih projekata i osiguravanje da javni objekti budu u redu. Ali ubedljiva pobeda prodemokratskog tabora na izborima 2019. godine dobila je simboličan značaj na vrhuncu društvenog pokreta pre više od tri godine.
Lokalni mediji su ranije citirali izvore koji su izvestili da su vlasti planirale da izvrše reviziju izbornih pravila za izbore u okružnom veću, za koje se očekuje da će se održati kasnije ove godine.
Grad je 2021. izmenio svoje izborne zakone za svoje zakonodavno telo, drastično smanjivši mogućnost javnosti da glasa i povećavši broj propekinških poslanika koji donose odluke u ime grada.
Obuka Pekinga protiv Hong Konga takođe je uticala na politiku Tajvana. Iako je još uvek nejasno kako će situacija u Hong Kongu uticati na predsedničke i zakonodavne izbore u samoupravnoj ostrvskoj demokratiji sledeće godine, protesti u Hong Kongu 2019. viđeni su kao glavni razlog za pobedu tajvanskog predsednika Cai Ing-vena 2020.
