Kada je Šigeru Mijamoto prvi put stvorio vodoinstalatera za spasavanje princeze pre više od četiri decenije, Nintendova buduća maskota bila je samo kolekcija piksela koji nisu imali blistav italijanski naglasak — pa čak ni ime.
Ove srijede, Mario, sada najpoznatiji lik u istoriji video igara, glumi u „The Super Mario Bros. Movie“, velikom novom animiranom filmu koji je u bioskopima objavio holivudski gigant Universal Pictures.
„Mislim da niko nije mislio da će Mario biti ovoliko veliki, uključujući mene“, rekao je legendarni dizajner igre Mijamoto za AFP.
„To je kao da vidite 2D ilustraciju kako oživljava kao 3D lutka, a onda ona oživljava, postajući čovek.“
Film — objavljen nakon nedavnih, uspešnih adaptacija video igrica kao što je „Poslednji od nas“ — je drugi pokušaj da se Mario dovede na veliko platno, nakon nesrećnog filma uživo iz 1993. godine.
Tada je Nintendo predao kreativnu slobodu holivudskim producentima, koji su isporučili bizarnu distopijsku fantaziju smeštenu u kraljevstvo dinosaurusa.
Ovog puta japanski igrači giganti nisu rizikovali.
Nintendo je poslao samog Mijamota da koproducira film zajedno sa Krisom Meledandrijem, osnivačem Illumination-a – studija sa sedištem u Parizu koji stoji iza „Despicable Me“ i „Minions“.
„Želeli smo da sami razvijemo film, umesto da ga licenciramo“, priseća se Mijamoto.
„Tada smo upoznali Krisa. Ako bi Kris i njegov tim ovo razvijali zajedno sa nama, osećali bismo se samopouzdano.“
Ali da bih uspešno uneo taj autentični Nintendo duh u film, „bio sam siguran da moramo da budemo uključeni, inače to ne bi moglo da se uradi“, rekao je Mijamoto.
Rezultat je šareni, kaleidoskopski akcioni film, frenetičnog tempa da se dopadne deci, ali prepun namigivanja i klimanja igara uz koje su odrasle generacije nostalgičnih obožavatelja Nintenda.
Čak nudi svojim junacima priču o poreklu.
Braća Mario, koja se bore da pokrenu svoj novi vodovod u Njujorku, pokušavaju da spasu grad od poplave, ali bivaju uvučeni u zelenu cev.
Mario završava u Kraljevstvu pečuraka, gde kreće da spase Luigija nakon što sazna da je njegov plašljiviji brat pao u Bauzerove kandže.
Prema Mijamotu, ideja za film proizašla je iz velike strateške promene Nintenda pre otprilike deceniju, kako bi svoje igre učinile „više vođenim karakterima“.
Do tada, osim čudnog „Vahoo!“ fraza, Nintendo dizajneri ne bi dodavali „ništa dodatno ili nepotrebno“ likovima, jer „nismo znali za kakve igre će se koristiti“ sledeće.
Ali „hteli smo da ljudi koji nisu igrači prepoznaju naše likove“, objasnio je Mijamoto, što je dovelo do partnerstva sa Meledandri Illumination studijom.
„Promena pravca“ je takođe podstakla Nintendo tematske parkove koji su nedavno otvoreni u Osaki i Los Anđelesu, a još ih je čekalo.
Za Mijamotoa, koji sada ima 70 godina, koji se ponekad naziva Stivenom Spilbergom video igara, njegova nova uloga holivudskog producenta bila je nešto prilagođavanje.
„Uživam u filmovima. Nisam stručnjak za film“, rekao je on za AFP.
„Gledam razne filmove. Ali nikad nisam mislio da ću želeti da snimim film.“
Umesto toga, filmovi poput Spilbergovog „Indijana Džons: Otimači izgubljene kovčege“ inspirisali su Mijamotoove video igrice, koje uključuju seriju „Legenda o Zeldi“ koju obožavaju kritike.
„Kada sam ga gledao, mogao sam da kažem da je toliko kreativnih ljudi bilo uključeno… i režija te jedne vodeće osobe spojila ga je u jednu kohezivnu strukturu“, priseća se on.
„Gledao sam na to iz perspektive dizajnera igrica, misleći ‘Želim da pravim takve igre!’
Blisko sarađujući sa Meledandrijem tokom šest godina i gledajući kako holivudski mogul spaja novi film „Mario“, Mijamoto je uspeo da „svedoči čitav taj proces koji se dešava preda mnom“.
Zvezde sa A liste, uključujući Krisa Prata, Džeka Bleka, Anju Tejlor-Džoj i Seta Rogena, potpisale su se da će glasati za čuveni Nintendo spisak likova.
Film je prošao kontroverze, ne samo zbog Mariovog akcenta.
Dok u video igricama, Mario ima čuvenu preteranu italijansku notu, mnogi obožavaoci koji su gledali trejler novog filma prošle godine bili su zbunjeni kada su primetili da Prat govori američkim akcentom.
Objašnjenje za taj prividni previd utkano je u zaplet filma i trebalo bi da pomogne da se umiri deo skepticizma gledalaca.
Prat je sugerisao da bi Mariov tradicionalni akcenat – koji je u igricama izrazio Čarls Martinet – mogao da odvuče pažnju u dugometražnom filmu.
„Rano smo razgovarali o važnosti utemeljenja moje verzije Mariovog glasa u nečemu što bi moglo da nosi 90-minutnu emocionalnu liniju“, rekao je on u beleškama za štampu o filmu.
Mijamoto kaže da se nada da će Mario u filmu učiniti da obožavaoci imaju osećaj da on zaista postoji.
„Osećam da smo to postigli. Nadam se da smo to postigli.“ Sa završenim glavnim filmom o Mariu, može li postojati prostor za buduće Nintendo adaptacije na velikom ekranu, kao što je film „Zelda“?
