Dok Kina nastoji da dodatno smanji listu od sedam zemalja u Americi koje još uvek priznaju Tajvan, američki zvaničnici sve više veruju da bi Paragvaj mogao biti sledeći diplomatski saveznik ostrva koji će promeniti lojalnost Pekingu.
Ovonedeljna poseta predsednice Tajvana Cai Ing-ven Gvatemali i Belizeu kako bi ojačala dva preostala centralnoamerička partnera naglasila je napore njene vlade da spreči dalje bekstvo nakon što je Honduras prošlog meseca promenio svoje priznanje na Kinu.
Ali neki američki kreatori politike i nezavisni analitičari vide da će Paragvaj najverovatnije napustiti Tajvan u bliskoj budućnosti, posebno ako opozicija te južnoameričke zemlje pobedi na izborima 30. aprila i ispuni svoje obećanje da će prihvatiti Kinu, kao što je zahtevao njen poljoprivredni lobi.
„Paragvaj je očigledno spreman za hvatanje“, rekao je Benjamin Gedan, koji je savetovao bivšeg predsednika SAD Baraka Obamu, a sada je direktor programa za Latinsku Ameriku u istraživačkom centru Vilson centra u Vašingtonu.
Dalja erozija tajvanskog kampa bila bi još jedan udarac za SAD, koje su imale malo uspeha u zaustavljanju plime diplomatskih gubitaka Tajpeja, i novi znak rastućeg otiska Kine u susedstvu Vašingtona.
Rojters je razgovarao sa trojicom američkih zvaničnika i nekoliko drugih izvora bliskih ovoj stvari koji vide Bajdenovu administraciju sa ograničenim opcijama za zaustavljanje postepenog odmaka ka Kini, a neki kažu da je i sam Tajvan izgledao pomiren sa gubitkom više saveznika u Americi.
To je pesimističnije gledište nego što su ga saradnici predsednika Džoa Bajdena javno izrazili i, kažu američki izvori, pomaže da se objasni prigušeni odgovor Vašingtona na nedavni odbacivanje Tajvana od strane Hondurasa, što je viđeno kao izgubljen slučaj.
Priznajući da zemlje imaju pravo na svoje suverene odluke, dva američka zvaničnika su rekla Rojtersu da je za Tajvan sada možda važnije da proširi svoju ulogu u multilateralnim institucijama kao što je Svetska trgovinska organizacija nego da se fokusira na zadržavanje diplomatskih saveznika.
Sam Tajvan je javno signalizirao da više ne želi da se takmiči u Latinskoj Americi sa daleko bogatijom Kinom na osnovu „diplomatije čekovne knjižice“, preklapanja pomoći i investicija, kako bi sprečio svojih preostalih 13 saveznika širom sveta od ostavljajući obor.
„Nemamo dovoljno veliku čekovnu knjižicu“, rekao je jedan tajvanski zvaničnik.
Bela kuća nije odmah odgovorila na Rojtersova pitanja o tom pitanju.
Kineska ambasada u Vašingtonu nazvala je Tajvan sa samoupravom „neotuđivim delom Kine“ i rekla da je princip jedne Kine „preovlađujući trend“ na međunarodnom nivou. „Kina je voljna da razvija odnose sa svim zemljama u duhu jednakosti i međusobnog poštovanja“, navodi se u saopštenju.
U središtu kineskog pristupa je tvrdnja njenog komunističkog rukovodstva da Tajvan pod demokratskom vladavinom pripada kopnu uprkos prigovorima ostrvske vlade.
Peking je bio ljut zbog onoga što vidi kao pojačanu podršku SAD Tajvanu, uključujući i Tsaijevo zaustavljanje u Njujorku i Kaliforniji na njenom poslednjem putovanju, i obećao je da će ostrvo staviti pod svoju kontrolu, silom ako bude potrebno.
Tajvan na svoje diplomatske partnere gleda kao na način da ojača međunarodni legitimitet i olakša ekonomski angažman, dok Kina ima za cilj da oduzme bilo kakve atribute državnosti od onoga što smatra odmetničkom provincijom.
S obzirom na to da se izbori u Paragvaju naziru i kinesko pitanje visoko na dnevnom redu, tajvanski zvaničnici se nadaju da će odnosi ostati na pravom putu sa poslednjom nacijom u Južnoj Americi koja je još uvek u skladu sa tim, kaže izvor upoznat sa razmišljanjem Tajpeja.
Glasanje Paragvaja moglo bi da bude prekretnica po tom pitanju za ovu zemlju veličine Kalifornije od 6,7 miliona stanovnika bez izlaza na more – i odluka koja ima značaj daleko izvan njenih granica.
Opozicioni kandidat Efrain Alegre, centristički advokat, rekao je Rojtersu u januaru da će prekinuti veze sa Tajvanom i otvoriti odnose sa Kinom ako pobedi na predsedničkom mestu, nadajući se da će podstaći ključni izvoz soje i govedine. {nL1N33P1RG}
Ali kandidat vladajuće konzervativne partije Kolorado, Santjago Pena, obećao je da će zadržati priznanje Tajvana. Međustranačka delegacija posetila je ostrvo u februaru u želji da smiri nervozu Tajvana.
Ankete pokazuju da će takmičenje biti zatvoreno. Iako je Partija u Koloradu decenijama dominirala, njome su mučeni korupcijski skandali i pritužbe iz poljoprivrednog sektora zbog nedostatka pristupa unosnom kineskom tržištu.
Neki analitičari postavljaju pitanje da li bi Alegre uspeo da prikupi zakonodavnu podršku za odbacivanje Tajvana. Ako to učini, to bi označilo dramatičnu promenu u odnosima koji datiraju iz 1957. godine pod dvojicom autokrata koje podržavaju SAD, Tajvanom Čang Kaj Šekom i Paragvajcem Alfredom Strosnerom.
Godinama se povećavao pritisak na Paragvaj, koji je među 10 najvećih svjetskih izvoznika govedine i četvrti po veličini izvoznik soje, da preispita svoje veze sa Tajvanom, malom, ali snažnom demokratijom.
Pre otprilike tri godine, kineske diplomate su iznele ekonomski argument za zamenu na sastanku sa paragvajskim farmerima i zakonodavcima u blizini vodopada Iguazu na granici sa Brazilom, rekla su dva paragvajska učesnika Rojtersu.
Obim trgovine Paragvaja sa Kinom se udvostručio u poslednjih osam godina i daleko je veći nego sa Sjedinjenim Državama, pokazuju podaci UN Komtrejda, ali to je podstaknuto uvozom, dok je izvoz u svetski br. 2 ekonomija ostaje mala.
„Trgovinski odnosi sa Kinom biće povoljni za proizvođače i za zemlju“, rekao je Eno Michels, predsednik Paragvajskog udruženja proizvođača soje.
On je, međutim, priznao da bilo koji od kandidata ipak može promeniti svoj stav kada položi zakletvu u avgustu.
Čak i ako vladajuća stranka zadrži vlast, neki analitičari veruju da bi negodovanje u njenim redovima zbog januarskih sankcija političarima u Koloradu moglo da odvede Paragvaj u naručje Kine.
„Bez obzira koji kandidat iz koje stranke pobedi, naša vlada će nastaviti da radi sa novom vladom Paragvaja na produbljivanju saradnje i razmene“, saopštilo je ministarstvo spoljnih poslova Tajvana.
Kineska ambasada je u Vašingtonu saopštila da se Peking „ne meša u unutrašnje stvari drugih zemalja“ i odbila da komentariše situaciju u Paragvaju.
Kineski krivolov u Hondurasu možda je bio predznak.
Kada je Tajvan privremeno sprečio razlaz sa Hondurasom nakon što je predsednik Ksomara Kastro preuzeo dužnost u januaru 2022, zvaničnici američkog Stejt departmenta su i dalje bili oprezni.
U martu je američka procena da je vlada Hondurasa levo orijentisana već odlučila da pređe na Kinu, u pokušaju da privuče više investicija od azijskog giganta, dovela je do suzdržanog odgovora SAD, rekla je jedna osoba koja poznaje američko razmišljanje .
Američki zvaničnici nisu bili voljni da budu viđeni kako snažno podržavaju izgubljenu poziciju. Ipak, Vašington je brzo upozorio da kineska investiciona obećanja često ostaju neispunjena i stvaraju „dužničke zamke“ za zemlje u razvoju.
Bajdenova administracija takođe pomno prati mali Belize zbog bilo kakvih pukotina u njegovim odnosima sa Tajvanom. Zvaničnici Belizea su se privatno žalili da ekonomske koristi od tih veza nisu ispunile očekivanja, prema jednoj osobi upućenoj u to pitanje.
Jedini drugi saveznik Tajvana u Centralnoj Americi je Gvatemala, koja se smatra nepokolebljivom u svojoj podršci. Još četiri u regionu su Haiti, Sveti Vinsent i Grenadini, Sveti Kits i Nevis i Sveta Lucija.
Među kreatorima politike u Vašingtonu postoji određeni skepticizam da bi više diplomatskih gubitaka u Americi imalo značajan uticaj, pod pretpostavkom da Tajpej održava podršku strateških zemalja blisko povezanih sa SAD, kao što su Maršalska ostrva u Pacifiku.
Dvojica američkih zvaničnika izjavila su da Vašington manje pridaje značaj Tajvanu održavajući svoje diplomatske saveznike u korist napora da poveća svoje učešće u međunarodnim organizacijama.
Iako mu je uskraćeno mesto u Ujedinjenim nacijama, Tajvan je član STO i foruma Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje. Kina je, međutim, blokirala njen status posmatrača u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.
Čini se da je i sam Tajvan više zainteresovan za jačanje nezvaničnih veza sa istomišljeničkim partnerima u Evropi, kao što su Litvanija i Češka, nego za takmičenje u održavanju oskudnog diplomatskog priznanja, rekli su američki zvaničnici.
Ali neki američki zakonodavci su zabrinuti zbog trenda, koji uključuje pet nacija u Americi koje prelaze na vernost za nešto više od pet godina.
Američki predstavnik Mike Gallagher, republikanski predsedavajući Odbora Predstavničkog doma za Komunističku partiju Kine, rekao je za Rojters da Kina pokušava da izoluje Tajvan, verovatno kao uvod u invaziju na ostrvo, i da „iskorištava naše samozadovoljstvo“.
