Trudnice čija je voda iz česme u domaćinstvu imala veći nivo litijuma imale su umereno veći rizik da se njihovom potomstvu dijagnostikuje poremećaj autističnog spektra, prema novoj studiji koju je vodio istraživač UCLA Health.
Studija, objavljena 3. aprila u JAMA Pediatrics, veruje se da je prva koja je identifikovala prirodni litijum u vodi za piće kao mogući faktor rizika okoline za autizam.
„Svaki zagađivači vode za piće koji mogu uticati na ljudski mozak u razvoju zaslužuju intenzivnu analizu“, rekla je vodeći autor studije Beate Ritz, MD, Ph.D., profesor neurologije na Medicinskom fakultetu David Geffen na UCLA i profesor epidemiologije i zdravlja životne sredine na UCLA Fielding School of Public Health. „U budućnosti, antropogeni izvori litijuma u vodi mogu postati rasprostranjeniji zbog upotrebe litijumskih baterija i odlaganja na deponijama sa potencijalom kontaminacije podzemnih voda. Rezultati naše studije zasnovani su na visokokvalitetnim danskim podacima, ali ih treba ponoviti u druge populacije i oblasti sveta“.
Zbog efekata litijuma na stabilizaciju raspoloženja, neka jedinjenja litijuma se dugo koriste kao tretman za depresiju i bipolarne poremećaje. Međutim, bilo je debate o tome da li majke mogu bezbedno da uzimaju litijum tokom trudnoće usred sve većeg broja dokaza da je povezan sa većim rizikom od pobačaja i srčanih anomalija ili defekata kod novorođenčadi.
Ric, čije se istraživanje fokusira na to kako izloženost životne sredine utiče na neurorazvojne poremećaje i neurodegenerativne bolesti, rekla je da je odlučila da ispita moguću povezanost između litijuma i rizika od autizma nakon što je otkrila da je bilo malo istraživanja na ljudima o tome kako litijum utiče na rast i razvoj mozga. Ipak, otkrila je da neka eksperimentalna istraživanja pokazuju da litijum, koji je jedan od nekoliko prirodnih metala koji se često nalaze u vodi, može uticati na važan molekularni put uključen u neurorazvoj i autizam.
Zeian Liev, Ph.D., MPH, prvi autor studije i docent za epidemiologiju na Školi javnog zdravlja Univerziteta Jejl, dodao je da je ova studija važna jer su rezultati prethodnih istraživanja iz Danske koristeći visokokvalitetne podatke iz medicinskog registra imali već je pokazalo da uzimanje hroničnog i niskih doza litijuma iz pijenja može uticati na pojavu neuropsihijatrijskih poremećaja kod odraslih. Međutim, nije sprovedena nijedna studija koja bi procenila da li litijum iz vode za piće koju konzumiraju trudnice utiče na neurorazvoj njihovog deteta.
Ric i Liev su radili sa danskim istraživačima koji su analizirali nivoe litijuma u 151 javnom vodovodu u Danskoj, predstavljajući vodosnabdevanje za oko polovinu stanovništva zemlje. Da bi identifikovali koji vodovod je snabdevao domove majki u vreme njihove trudnoće, istraživači su koristili informacije o adresama iz sveobuhvatnog sistema matičnih knjiga Danske. Koristeći državnu bazu podataka o pacijentima sa psihijatrijskim poremećajima, istraživači su identifikovali decu koja su rođena 1997-2013, i uporedili 12.799 sa dijagnozom autizma sa 63.681 detetom koji nisu imali dijagnozu autizma. Istraživači su takođe kontrolisali karakteristike majke, neke socioekonomske faktore i izloženost zagađenju vazduha, a sve to je povezano sa povećanim rizikom od autizma kod dece.
Kako su se nivoi litijuma povećavali, povećavao se i rizik od dijagnoze autizma, izvestili su istraživači. U poređenju sa najnižim kvartilom zabeleženih nivoa litijuma – drugim rečima, onima u 25. percentilu – nivoi litijuma u drugom i trećem kvartilu bili su povezani sa 24-26% većim rizikom od autizma. U najvišem kvartilu rizik je bio 46% veći u odnosu na najniži kvartil.
Istraživači su otkrili sličan odnos između povećanog nivoa litijuma i većeg rizika od dijagnoze autizma kada su podaci raščlanjeni po podtipovima poremećaja. Takođe su otkrili da je povezanost između nivoa litijuma i rizika od autizma nešto jača za one koji žive u urbanim područjima u poređenju sa manjim gradovima i ruralnim područjima.
Pored sveobuhvatnih civilnih baza podataka Danske koje su se pokazale kao dragoceni resursi za istraživače javnog zdravlja, nekoliko drugih faktora čini Dansku idealnom za ovu studiju. Potrošnja flaširane vode u Danskoj spada među najniže u Evropi, što znači da se Danci uglavnom oslanjaju na vodu iz slavine. Zemlja takođe ima snažan sistem za merenje tragova metala i drugih zagađivača u njihovom vodosnabdevanju. Ric je rekao da su nivoi litijuma u danskoj vodi, u poređenju sa drugim zemljama, verovatno u niskom do umerenom opsegu.
