Kreatori politike Evropske centralne banke vide rastući rizik da će morati da podignu svoju ključnu kamatnu stopu na 2% ili više kako bi obuzdali rekordno visoku inflaciju u zoni evra uprkos vjerovatnoj recesiji, rekli su izvori Rojtersu.
Sa inflacijom koja je u avgustu dostigla 9,1% i koja je iznad ciljanih 2% ECB-a u naredne dve godine, centralna banka je podigla svoje kamatne stope rekordnom brzinom i apelovala na vlade da pomognu u smanjenju računa za energiju koji su porasli otkako je Rusija napala Ukrajinu.
ECB je u četvrtak podigla svoju depozitnu stopu sa nule na 0,75 odsto, a predsednica Kristin Lagard je predložila još dva ili tri povećanja, rekavši da su stope još uvek daleko od nivoa koji će inflaciju vratiti na 2%.
Pet izvora bliskih ovoj stvari reklo je da mnogi kreatori politike vide rastuću verovatnoću da će morati da stave stopu u „restriktnu teritoriju“, žargon za nivo stopa koji uzrokuje usporavanje ekonomije, na 2% ili više.
Izvori, koji su govorili pod uslovom anonimnosti, jer su razmatranja politika privatna, rekli su da će se to najverovatnije dogoditi ako prva projekcija inflacije ECB-a za 2025. godinu, koja treba da bude objavljena u decembru, i dalje bude iznad 2%.
Portparol ECB je odbio da komentariše.
ECB trenutno vidi inflaciju na 2,3% u 2024. godini, iako je jedan izvor rekao da je interna prognoza koja je predstavljena na sastanku u četvrtak približavala 2% nakon uzimanja u obzir najnovijih cena gasa.
Guverner holandske centralne banke Klaas Knot i belgijski Pjer Vunš bili su prvi koji su otvoreno razgovarali o ulasku na restriktivnu teritoriju krajem prošlog meseca, u vreme kada je većina njihovih kolega smatrala da se kamatne stope jednostavno moraju vratiti na između 1% i 2%.
Izvori su rekli da se kreatori politike pripremaju za recesiju ove zime i slabiji ekonomski rast sledeće godine od zvanične projekcije ECB od 0,9%. Ali neki su se utešili snažnim tržištem rada, koje bi trebalo da ublaži uticaj viših stopa, dodaju oni.
Na sastanku u četvrtak, kreatori politike su takođe započeli diskusiju o desetinama milijardi evra koje je ECB obavezna da isplati bankama na osnovu njihovih viška rezervi sada kada je stopa depozita ponovo pozitivna, rekli su izvori.
Kreatori politike su procenili da je potrebno više rada na aktuelnim predlozima, uključujući i onaj za „sistem obrnutih nivoa” koji ograničava naknade za neke rezerve, rekli su izvori. Jedan je dodao da bi odluka mogla biti doneta pre sledećeg sastanka ECB o politici 27. oktobra.
